DEŽURSTVA ZA VREME PRAZNIKA OD 29.04. DO 4.05.2016.


DEŽURSTVA ZA VREME PRAZNIKA OD 29.04. DO 4.05.2016.

  • Ambulanta u Službi hitne medicinske pomoći radiće 24 časa
  • U naseljenim mestima dežuraju ambulante u Ečki, Melencima, Elemiru i Perlezu od 8 do 12 časova
  • Dečiji i Školski dispanzer radiće po uobičajnom radnom vremenu, svakog dana od 7 do 20 časova
  • Stomatološka poliklinika dežuraće za hitne slučajeve od 7 do 13 časova
  • Odsek Kućnog lečenja dežuraće u subotu (30.04.) i ponedeljak (02.05.) od 7 do 13 časova

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/dezurstva-za-vreme-praznika-od-29-04-4-05-2016/

OSIM U OPREMU, ULAGANJE I U KADROVE


OSIM U OPREMU, ULAGANJE I U KADROVE

U nastavku akcije opremenja potrebnom opremom i aparatima ambulante Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“, vaga sa visinometrom predata je i ambulantama u Botošu i Farkaždinu. Osim u opremu, Dom zdravlja ulaže i u građevinske radove i sanacije svojih objekata tako da je enterijer ambulanate u Frakaždinu kompelno renoviran, zamenjene su intalacije, sanirani su zidovi i okrečeni a postavljen je i medicinski pod koji zadovoljava sve propisane strandarde za zdravstvene ustanove.

„Jako sam zadovoljan što sve ide ovim tokom. Mi nismo delili samo opremu već smo ulagali u sanacije ambulanti, ne samo ove u Farkaždinu, nego i mnoge druge ambulante su renovirane. Posebno sam ponosan na dve stvari, prvo to je terenska laboratorija. Time smo svim skepticima koji su smatrali da je ova priča nemoguća pokazali da smo uspeli da je pokrenemo i da laboratorija radi odlično. Ovo sve ništa ne bi vredelo da mi nemamo osoblje koje će ovde raditi. Zato raspisujemo konkurs za prijem u radni odnos šest lekara koji će raditi u ambulantama i mislim da je to kruna svega ovogo što smo uradili za Dom zdravlja“, rekao je mr Miodrag Subić, direktor Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“.

U obilasku ambulanti pridružili su nam se pokrajinski poslanici Stojanka Lekić i Darko Bađok, kao i kandidat za pokrajinskog poslanika Marko Šijan koji su izrazili zadovoljstvo o postignutom poslovanju Doma zdravlja i načinu na koji on brine o svojim pacijentima koji zaslužuju vrhunsku zdravstvenu zaštitu.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/osim-u-opremu-ulaganje-u-kadrove/

LABORATORIJA PO NAJSAVREMENIJIM STANDARDIMA


LABORATORIJA PO NAJSAVREMENIJIM STANDARDIMA

This slideshow requires JavaScript.

U Specijalističkoj poliklinici Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ puštene je u rad najsavremenija laboratorija za uzorkovanje i analizu krvi.

“Ovo je laboratorija sa najsavremenijom opremom ne samo u regionu nego i šire. Zahvaljujući brojnim donacijama opremljena je najsavremenijim aparatima  za hematološke i biohemijske analize. Ne mogu reći tačan iznos opreme, ali mogu reći da je samo jedan aparat vrednosti do 25.000 evra. Kupljene su i nove stolice, centrifuge i sva prateća oprema. Da bi sve  funkcionisalo na najbolji i najbrži način instaliran je i informacioni sistem. Sada imamo aparate koji sami izračunavaju rezultate, a putem interneta se šalju do terenskih ambulanti i čuvaju u elektronskoj arhivi”

Dnevno se u laboratoriji vrši od 200 do 400 analiza krvi i urina i ceo proces je olakšan i ubrzan zahvaljujući novom informacionom sistemu sa elektronskim uputima i bar-kodovima. Ceo ovaj proces osavremenjivanja laboratorijskog sistema trajao je tri godine.

Svečanoj prezentaciji nove laboratorije prisustvovali su i pokrajinski poslanik dr Predrag Matejin i zamenik gradonačelnika Saša Santovac.

“Moram da naglasim da zgrade i objekti nisu dovoljni bez opreme, u svim ambulantama po naseljenim mestima, a i u samom gradu, sve ono što su zaposleni iskazali kao potrebu po pitanju opreme ovih dana dostavljamo ambulantama. Ipak, da bi sve to funkcionisalo, danas možemo da pustimo u rad ovu laboratoriju koja će nam mnogo značiti i koja će biti veza sa terenskim vađenjem krvi”, naveo je Santovac

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/laboratorija-po-najsavremenijim-standardima/

VAĐENJE KRVI NA TERENU


VAĐENJE KRVI NA TERENU

Grad Zrenjanin donirao je Domu zdravlja „dr Boško Vrebalov“ terensko vozilo za vađenje krvi, koje će ići isključivo u naseljena mesta na teritoriji grada, a ključeve je direktoru Doma zdravlja, mr Miodragu Subiću predao gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

„Naši laboranti će odlaziti u ambulante u naseljenim mestima, vaditi krv i donositi je u Specijalističku polikliniku, gde su do sada svi stanovnici sa teritorije Grada Zrenjanina vadili krv. Ovde će se raditi analize, a rezultati će se elektronski slati nazad u ambulante u kojima su uzorci uzeti. Idemo korak napred, dakle prema pacijentima. Oni više neće morati da dolaze dva puta u Zrenjanin, odnosno da bi dali krv a onda uzeli svoje rezultate“,  izjavio je direktor Subić.

Kako je rekao gradonačelnik, postojala je potreba za ovakvim vozilom, i veruje da će ovo pomoći stanovnicima 22 naseljena mesta u okolini.“ Ovo nije prvi put da grad nabavlja vozilo za Dom zdravlja ali prepoznali smo potrebu i nabavili ovakvo jedno vozilo u želji da skratimo i proceduru i muku naših sugrađana kad je u pitanju vađenje krvi“, istakao je Janjić.

Budući da je inicijativa za pokretnom laboratorijom prvenstveno potekla od meštana naseljenog mesta Perlez, oni su imali tu priliku da prvi osete olakšice uzorkovanja krvi na licu mesta. Pacijentima iz Perleza danas je izvadjena krv u njihovoj ambulanti čime je i zvanično otpočela rad terenska laboratorija.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/vadenje-krvi-na-terenu/

ULAGANJA U DOM ZDRAVLJA


ULAGANJA U DOM ZDRAVLJA

Na inicijativu MZ Dolja – Crni Šor počela je izgradnja prilazne rampe za invalide i osobe sa posebnim potrebama u II zdravstvenoj ambulanti zrenjaninskog Doma zdravlja. Inicijativa je postojala nekoliko godina jer ova ambulanata ima najveći broj pacijenata sa invaliditetom i starih lica jer se u blizini nje nalazi Gerontološki centar. „Da bi se izgradila ova rampa moralo se ispuniti nekoliko preduslova, pre svega stabilizacija finansijske situacije u Domu zdravlja i omogućiti sredstva za realizaciju ovakvih investicija. Ova ustanova sada ima mogućnost i da postepeno obnavljanja opremu ne samo u ambulantama u gradu već i u naseljenim mestima, a to se odnosi i na medicinsku i na svu nemedicinsku opremu. Mislim da stabilnim finansijama u narednom periodu Dom zdravlja može da očekuje samo još više ovakvih projekata”, rekao je dr Predrag Matejin.

Ova rampa neće biti u osnovi metalna konstrukcija već se gradi od betona zadovoljavajući sve evropske standarde te je jedinstvena po funkcionalnosti. “MZ Dolja – Crni Šor i ranije je dotacijama pomagala ovu ambulantu određenom pratećom nemedicinskom opremom i invetarom i zato ćemo sa velikim zadovoljstvom i ovu rampu predati na upotrebu našim sugrađanima kada ona bude dovršena”, rekao je predsednik Saveta mesne zajednice Predrag Pavlov.

Iz budžeta Doma zdravlja izdvojena su i sredstva za nabavku medicinske opreme za sve ambulante i u gradu i u naseljenim mestima. Ono što je najpotrebnije u ambulantama u naseljenim mestima je oprema za bebe te su one opremljene novim vagama za bebe i dužinometrom a zamenjeni su i stari, dotrajali aparati kao sto su tenziometri, vage za odrasle, otoskopi, stetoskopi, inhalatori.

“Naš grad se trudi da pacijentima pruži što bolje uslove za lečenje. U proteklom periodu rađene su građevinske adaptacije na ambulanatama u Farkaždinu i Perlezu a zahvaljujući sredstvima Doma zdravlja i uz pomoć grada uspeli smo da nabavimo i prateću opremu za ambulante i predamo je na korišćenje građanima”, naveo je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Ulaganjem u ambulante, pogotovo u naseljenim mestima cilj Doma zdravlja je da stvori potpuno iste uslove lečenja za naše sugrađanje, bilo da oni žive u gradu ili u nekom od naseljenih mesta. Time će se ujedno i smanjiti troškovi lečenja svih onih koji ne žive u gradu.

“Posle dugog niza godina Dom zdravlja u Zrenjaninu uspeo je da od svojih sredstava kupi savremene aparate za ambulante, zahvaljujući pozitivnom poslovanju. U poslednje dve godine obnovljeno je oko 70% stare opreme”, istakao je mr Miodrag Subić, direktor Doma zdravlja.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/ulaganja-u-dom-zdravlja/

AUDIOMETRIJSKA SOBA


AUDIOMETRIJSKA SOBA

U okviru saradnje između dve opštine, Sečanj i Zrenjanin, Dom zdravlja „dr Boško Vrebalov“, služba Medicine rada, dobila je na poklon od Doma zdravlja Sečanj audiometrijsku sobu i audiometar. „Ovu audiometrijusku opremu Dom zdravlja u Sečnju ne može da koristi zbog zakonskih osnova jer taj Dom zdravlja nema službu Medicine rada pa je ovu opremu ustupio našoj službi na korišćenje. Na ovaj način lokalne samouprave pokazale su jedan domaćinski odnos prema poslovanju Domova zdravlja i smatramo da ova saradnja ide na dobrobit svih naših građana i Srednjebanatskog okruga a i šire“, rekao je pokrajinski poslanik dr Predrag Matejin.

„Do saradnje je došlo preko direktora opština a i nas pokrajinskih poslanika iz Zrenjanina i Sečnja. Nadamo se da do ovakvih propusta neće ponovo dolaziti, da aparati koji mogu služiti svim građanima srednjebanatskog okruga stoje negde bez funkcije i da će ćešće dolaziti do ovakvih saradnji“, istakao je pokrajinski poslanik iz Sečnja, Darko Vukoje

Tonalna liminarna audiometrija je osnovno sredstvo za ispitivanje stanja sluha. Ona se sprovodi pomoću elktroakustičnog aparata-audiometra. Njime se ispituje vazdušna (preko slušalica) i koštana (preko vibratora) provodljivost zvuka. Najčešće se ispituje frekventni opseg od 125 do 4000Hz (referentne frekvencije od 500, 1000, 2000 i 4000 Hz) i intenzitetom od 0 do 90dB. Ovom metodom se praktično ispituje prag čujnosti čistim tonovima i u zavisnosti od stepena pojačanja pojedinih frekvencija stanje sluha se može oceniti kao normalno, blago oštećeno, umereno oštećeno, umereno ozbiljno, ozbiljno i veliko oštećenje. Ispitivanje referentnih frekvencija ima najveći značaj s obzirom na to da se radi o području ljudskog govora i njihov pad ispod 40-50dB onemogućava normalan socijalni kontakt. Vrednosti se unose u mrežni koordinatni sistem koji se naziva audiogram. Prema izgledu krivih za provodljivost procenjuje se kvalitet sluha.

Audiometrija se primenjuje kod radnih mesta sa povećanim rizikom gde je najčešći rizik rad u buci, kod profesionalne orjentacije kao i pri zapošljavanju.

Ova kabina je konstruisana tako da ublažava buku iz okruženja. Ispitanik ulazi u kabinu, zatvara vrata i stavlja slušalice. Medicinska sestra spolja upravlja aparatom menjajući frekvencije i decibele i u komunikaciji sa ispitanikom ispisuje audiogram. Ispitivanje traje oko 5 minuta ako je sve u redu a kada ima problema sa sluhom, produžava se po potrebi da bi se ustanovile tačne vrednosti.

„Ovaj aparat izuzetno će nam poboljšati kvalitet rada jer je pravljan baš namenski za tu vrstu pregleda koje mi obavljamo kod nas u Medicini rada. Cena ovog aparata je oko 300 do 400 hiljada dinara. Mi dnevno uradimo od 50 do 80 pregleda uha, a na godišnjem nivou to je oko 7000 pregleda radnika na rizičnim radnim mestima, oko 4000 vozača, što profesionalnih što amaterskih i oko 1600 dece u okviru pregleda za upis u srednju školu. Iz ove statistike možete videti kolika je bila naša potrba za ovakvim aparatom i koliko su nam kolege iz Sečnja pomogle da još kvalitetniju uslugu pružimo našim sugrađanima“, rekla je Verica Mihajlović, načelnica službe Medicine rada zrenjaninskog Doma zdravlja.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/audiometrijska-soba/

„PОBЕDI DIЈАBЕTЕS”


„PОBЕDI DIЈАBЕTЕS”

Svetski dan zdravlja, 07. april, je centralni datum Međunarodnog i Nacionalnog kalendara zdravlja, i datum osnivanja Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), 1948. godine. Njegovo obeležavanje označava globalnu kampanju za zdravlje, i svake godine ima određenu temu. Osnovni cilj ukupnog delovanja SZO je dostizanje zdravlja za sve, prema definiciji koja je usvojena: “Zdravlje je stanje potpunog fizčkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti.“ Ove godine centralna tema je dijabetes a kampanja se vrši pod sloganom “Pobedi dijabetes”

This slideshow requires JavaScript.

Glоbаlnа еpidеmiја diјаbеtеsа је јеdаn оd nајvеćih јаvnоzdrаvstvеnih izаzоvа 21. vека sа vеliкim humаnim, sоciјаlnim i екоnоmsкim pоslеdicаmа. Оbоlеli оd diјаbеtеsа imајu 2 –4 putа vеći riziк оd šlоgа i srčаnоg infаrкtа. Pоrеd tоgа, diјаbеtеs је nајčеšći uzrок slеpilа коd rаdnоакtivnоg stаnоvništvа, tеrminаlnе bubrеžnе bоlеsti i nеtrаumаtsкih аmputаciја dоnjih екstrеmitеtа. Nа Gеnеrаlnој sкupštini UN 2006. gоdinе usvојеnа је Rеzоluciја о diјаbеtеsu. Tаdа је pо prvi put јеdnо nеzаrаznо оbоljеnjе – diјаbеtеs, оznаčеnо као glоbаlni prоblеm којi sе trеtirа pоput еpidеmiје zаrаznе bоlеsti. Diјаbеtеs svаке gоdinе оdnоsi isti brој živоtа као HIV/AIDS! U svеtu око 415 miliоnа ljudi imа diјаbеtеs, а brој оbоlеlih i dаljе rаstе nеvеrоvаtnоm brzinоm pоsеbnо u zеmljаmа u rаzvојu. Vеćinа оbоlеlih је stаrоsti 45–65 gоdinа, štо оdgоvаrа nајprоduкtivniјеm pеriоdu živоtа.

Nаšа zеmljа slеdi uzlаzni trеnd оbоlеvаnjа zеmаljа u trаnziciјi. Prеmа rеzultаtimа „Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје”, u prоtекlih 10 gоdinа brој оsоbа sа diјаgnоzоm diјаbеtеsа pоrаstао је gоtоvо 50%, tако dа dаnаs u Srbiјi око 470.000 оsоbа (8,1% stаnоvništvа) živi sа diјаbеtеsоm. Аkо tоmе dоdаmо јоš 40% оbоlеlih, kоd којih diјаbеtеs јоš niје оtкrivеn, uкupаn brој оbоlеlih оd šеćеrnе bоlеsti u Srbiјi prоcеnjuје sе nа 760.000.

Nајvеćim dеlоm tо su оsоbе sа tipоm 2 diјаbеtеsа, којi оbuhvаtа prеко 90% оbоlеlih. Оvај tip šеćеrnе bоlеsti sе svаке gоdinе u nаšој zеmlji diјаgnоstiкuје u prоsекu коd 16.000 оsоbа, оbičnо pоslе 40. gоdinе živоtа, nеštо čеšćе коd оsоbа žеnsкоg pоlа. Pоslеdnjih gоdinа tip 2 diјаbеtеsа niје višе tоliко rеdак ni коd mlаđih оsоbа i аdоlеscеnаtа, као pоslеdicа rаstućе еpidеmiје gојаznоsti.

Brој оsоbа sа tipоm 1 diјаbеtеsа višеstruко је mаnji u оdnоsu nа оsоbе sа tipоm 2 diјаbеtеsа i iznоsi 5–10% pаciјеnаtа. Tо niкако nе umаnjuје njеgоv znаčај, pоsеbnо ако znаmо dа је tip 1 diјаbеtеsа јеdnо оd nајčеšćih hrоničnih оbоljеnjа u dеtinjstvu. U pitаnju su dеcа која sе оd nајrаniјеg pеriоdа svоg živоtа lеčе insulinоm. Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе – Rеgistrа zа diјаbеtеs, u nаšој zеmlji оd tipа 1 diјаbеtеsа gоdišnjе оbоli približnо 157 dеvојčicа i dеčака uzrаstа dо 14 gоdinа, uz gоdišnji pоrаst оbоlеvаnjа оd 4%. Оvакvа incidеnciја nаs svrstаvа u rеd zеmаljа umеrеnоg riziка оbоlеvаnjа оd tipа 1 diјаbеtеsа. Nајvеći brој оbоlеlih sе diјаgnоstiкuје u pubеrtеtu, u uzrаstu 10–14 gоdinа. Nаžаlоst, prеvеnciја tipа 1 diјаbеtеsа којi u nајvеćој mеri pоgаđа nајmlаđе, јоš uvек niје mоgućа. Fакtоri spоljаšnjе srеdinе, zа које sе smаtrа dа su iniciјаtоri prоcеsа којi dоvоdе dо dеstruкciје ćеliја које prоizvоdе insulin, јоš uvек su prеdmеt istrаživаnjа.

Mеđutim, vеоmа оhrаbruје činjеnicа dа sе prоmеnоm živоtnih nаviка mоžе sprеčiti ili оdlоžiti nаstаnак nајčеšćеg tipа diјаbеtеsа, tipа 2. Кliničка istrаživаnjа su pокаzаlа dа rеlаtivnо mаlе prоmеnе u stilu živоtа: usvајаnjе prаvilnоg nаčinа ishrаnе, pоvеćаnjе fizičке акtivnоsti i оdržаvаnjе nоrmаlnе tеlеsnе tеžinе smаnjuјu riziк zа nаstаnак diјаbеtеsа prеко 50%. U tоm cilju, nаšа zеmljа dоnеlа је 2008. gоdinе Strаtеgiјu zа prеvеnciјu i коntrоlu hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti Rеpubliке Srbiје i 2009. gоdinе  Nаciоnаlni prоgrаm prеvеnciје i rаnе dеtекciје tipа 2 diјаbеtеsа nа primаrnоm nivоu zdrаvstvеnе zаštitе u Srbiјi. Pоrеd zdrаvоg stilа živоtа, vеоmа је vаžnо rеdоvnо коntrоlisаti svоје zdrаvljе коd izаbrаnоg lекаrа.

“U Domu zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin od 1958. godine radi Savetovalište za dijabet i nikada se nije gasio. Trenutno u Savetovalištu ima registrovanih 13.000 odraslih pacijenta, od toga njih 1000 je sa ustanovljenim preddijabetom. Na godišnjem nivou registruje se oko 500 novih pacijenata što je oko 10% populacije naše opštine. Međutim, oko 40% imamo neregistrovanih pacijenata iz razloga što se tip 2 dijabeta razvija postepeno, 10-12 godina, bez ikakvih simptoma te se ne javljaju kod lekara. Budući da tip 2 dijabeta može u velikoj meri da se prevenira, naši sugrađani stariji od 40 godina mogu da se obrate svom izabranom lekaru ili u Preventivni centar Doma zdravlja ukoliko imaju neki of faktora rizika, a to su: gojaznost, nekog obolelog od šećerne bolesti u porodici, povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, ako su imali stresnih situacija kao i žene koje su rađala decu težu od 4kg i/ili su obolele od simptoma policističnih jajnika. Jednostavnim preventivnim pregledom i popunjavanjem upitnika procene rizika za nastanak tip 2 dijabeta može se sprečiti ili odložiti bolest za 50%. Osobe koje su već obolele od šećerne bolesti treba da idu na redovne kontrole kod lekara, da se pridržavaju saveta vezano za terapiju, pravilnu ishranu i da redovno vrše samokontrolu šećera u krvi. Ako se bolest drži pod kontrolom mogu se prevenirati ili odložiti pojave kasnih komplikacija šećerne bolesti, a to su: infarkt, šlog, slepilo, gangrena, oštećene bubrega…Treba imati u vidu da je šećerna bolest takva da ne boli sve dok se ne pojave komplikacije.” rekla je Jelena Stepanov-Mlađenović, sestra tima Savetovilišta za dijabet

Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja Dom zdravlja “dr Boško Vrebalov” organizovao je javne akcije merenja krvnog pritiska i šećera u krvi našim sugrađanima u centru grada, MZ Sonja Marinković, marketu Gomex u Melencima i marketu PerSu u Aradcu.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/p%d0%beb%d0%b5di-di%d1%98%d0%b0b%d0%b5t%d0%b5s/

NOVA OPREMA NAKON TRI DECENIJE


NOVA OPREMA NAKON TRI DECENIJE

U okviru obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, gradonačelnik Zrenjanina, Čedomir Janjić, sa svojim saradnicima posetio je Dispanzer za žene Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“. Tokom prošle godine lokalna samouprava uložila je znatna sredsta u obnovu medicinske opreme Doma zdravlja, obnovljen je vozni park Službe hitne medicinske pomoći nabavkom devet novih vozila a oko dva ipo miliona dinara uloženo je i u nabavku hidrauličnih ginekološkoških stolica za Dispanzer za žene. “U poslednjih 30 godina u ovu ustanovu nije uloženo koliko u poslednje tri godine. Obnovili smo kompletnu opremu uz pomoć donatora i lokalne samouprave. Najveća donacija jeste svakako citološka laboratorija vredna preko četiri miliona dinara, koju smo dobili od Evropske unije” rekao je mr Miodrag Subić, direktor zrenjaninskog Doma zdravlja.

Na inicijativu ženskog dela odborničke grupe grada protekle godine kupljena je jedna hidraulična ginekološka stolica, čime je u mnogome olakšan pregled žena, pogotovo onih sa invaliditetom. Uočivši korist i potrebu za ovakvim stolicama, lokalna samouprava odvojila je sredstva za nabavku jos dve. “Lokalna samouprava ulaže značajna sredstava u zdravstvenu zaštitu. Ova donacija Savetovalištu je počela inicijativom naših odbornica i rezultirala nabavkom prvog stola, a mi smo nakon toga poželeli da obezbedimo još takva dva i tako opremili sve ordinacije za pregled. Lokalna samouprava će u 2016. godini imati još velikih donacija za ustanove zdravstvene zaštite” istakao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Osim redovnih pregleda i intervencija u Dispanzeru za žene se svakodnevno radi i skrinig raka glića materice te je nova oprema olakšala i ubrzala preglede velikog broja žena koje svakodnevno dolaze u ovu ustanovu. “Svaka investicija u zdravstvu je dobrodošla, naročito u ovoj oblasti ginekoloških preventivnih pregleda budući da je naša sredina uključena u skrining koji daje veoma dobre rezultate. U poslednjih godinu dana povećan je procenat odaziva žena na skrining u odnosu na prethodnu godinu. Ulaganje u zdravlje se višestruko isplati i to je naša lokalna samouprava uvidela. Sada se naše ginekološko odeljenje u Domu zdravlja može uhvatiti u koštac sa savremenom dijagnostikom”, rekao je dr Predrag Matejin.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/nova-oprema-nakon-tri-decenije/

BUDI ODGOVORNA


BUDI ODGOVORNA

This slideshow requires JavaScript.

Јubilаrnа, X еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе sе оbеlеžаvа оd 24. dо 30. јаnuаrа 2016. gоdinе pod sloganom “Budi odgovorna” u cilju pоdizаnjа svеsti žеnа о rакu grlićа mаtеricе i nаčinimа prеvеnciје. Prеpоznајući znаčај оvе каmpаnjе, Srbiја vеć dеsеti put акtivnо učеstvuје u njеnоm оbеlеžаvаnju.

Organizovani program raka grlića materice može sprečiti do 80% svih slučajeva. Uz to, vakcina protiv infekcije sa Humanim papilloma virusom (HPV) je najefektivnija kada se da adolescentima i može još više smanjiti stopu učestalosti raka grlića materice. Stoga, ako možemo sprečiti skoro svaki slučaj, zašto još uvijek u Evropi 60.000 žena dobije rak grlića mateice, a 30.000 žena umre svake godine? Postoje dva glavna razloga:

  1. Mnoge zemlje još uvek nemaju efektivne programe skininga i programe HPV vakcinacije, pa žene u ovim zemljama nemaju ni pristup ovim programima
  2. U zemljama u kojima preventivni programi postoje, mnoge žene ne shvataju njihov značaj i ne koriste ih.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice (CCPW) je pokrenuta s ciljem da kroz organizovane događaje skrene pažnju na ovaj problem i podigne svest o raku grlića materice, kao i da pokaže kako može biti sprečen kroz tri (3) osnovne ciljne grupe:

  1. Javnost uopšteno: ljudi moraju zaista razumeti sve koristi skrininga raka grlića materice i HPV vakcinacije da bi mogli pokrenuti ove usluge tamo gde su dostupne,
  2. Zdravstveni radnici: lekari, medicinske sestre i svi drugi zdravstveni radnici moraju da imaju tačne i najnovije informacije o skriningu raka grlića materice I HPV vakcinacije da bi mogli odgovoriti na pitanja svojih pacijenata i ohrabriti ih da koriste dostupne usluge,
  3. Političari: politički lideri moraju biti informisani o svim koristima skrininga raka grlića materice i HPV vakcinacije tako da mogu razumeti značaj postavljanja ovih programa kao prioriteta

Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. Apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice, da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje „dan za zdravlje“, kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.

Rak grlića materice, skoro deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Svake godine se u našoj zemlji u proseku registruju 1.244 novoobolele žene od raka grlića materice, dok 482 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske. Nažalost, naša zemlja se po umiranju od ove vrste raka kod žena, nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle Rumunije.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2013.g pokazalo je da je preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test) uradilo 57,1% žena životnog doba od 25 do 69 godina (ciljna populacija za rano otkrivanje raka grlića materice). Najčešće preglede Papanikolau testiranjem obavile su mlađe žene, starosti od 25 do 34.godine (70%), a potom žene starosti od 35 do 44.godine života (67%). Primećeno je da sa povećanjem godina života žene ređe obavljaju PAP-a preglede, tako da žene u životnoj dobi od 65 do 69.godina obave ovu vrstu pregleda u oko 30% slučajeva (svaka treća žena). Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, najveći procenat žena kod kojih je urađen Papanikolau test zabeležen je u Beogradu (72,5%), u gradskim sredinama (62,3%), stanovnicima iz najbogatijih slojeva (75,9%) i kod visokoobrazovanih žena (74%), a najmanji među stanovnicima Šumadije i Zapadne Srbije (48,9%). Najveći procenat žena je izjavio da je uradio Papanikolau test po savetu lekara (50,6%). Procenat žena koje su obavile Papanikolau test povećao se sa 38,5% u 2006. godini na 57,1% u 2013. godini.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine se u proseku registruju 1244 novoobolele žene od raka grlića materice. Prosečna standardizovana stopa incidencije (na populaciju Evrope) je iznosila 28,4 na 100.000 žena.

Kada govorimo o umiranju, svake godine u proseku 482 žene izgube život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. I prosečna standardizovana stopa mortaliteta (na populaciju Evrope) je iznosila 9,7 na 100.000 žena.

Samo tokom 2013. godine registrovano je 1136 novoobolelih žena svih uzrasta od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije (na populaciju Evrope) je iznosila 27,8 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 468 žena je u Srbiji umrlo od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta (na populaciju Evrope) je iznosila 9,2 na 100.000 žena.

Kada govorimo obolevanju najviše standardizovane stope incidencije su tokom 2013. godine registrovane u Borskom, Jablaničkom, Srednjebanatskom, Pčinjskom i Mačvanskom okrugu, a najniže u Raškom, Južnobanatskom, Severnobanatskom, Zlatiborskom i  Pirotskom okrugu

U Zrenjaninskom Domu zdravlja skrining raka grlića materice radi se već drugu godinu. Tokom 2015. godine 7625 žena pozvano je na skrining od čeka su se 3653 žene odazvale pozivu sto je oko 48%. Kod 60 žena pronađene su promene na grliću materice, odnosno prekancerogene promene, kod njih 6 dijagnostikovan je karcinom a 4 su poslate na dalje lečenje.

U cilju afirmacije celokupnog stanovništva naše opštine i ukazivanja na značaj preventivnih pregleda Dom zdravlja je organizovao niz aktivnosti u okviru Evropske nedelje prevencije raka grlića materice:

  1. Predavanja na temu prevencije i lečenja raka grlića materice zdravstvenim radnicima u Domu zdravlja Zrenjanin, učenicima srednje hemijske škole “Uroš Predić” i članivama Udruženja žena Gradnulica
  2. Javne akcije podele promotivnog materijala i organizacija brze provere zdravlja na terenima organizovane tokom cele nedelje na punktovima u mesnim zajednicama Veljko Vlahović, Zeleno polje i Centar, Gerontološki klub, Savez gluvih i nagluvih i megamarketi Univer export i Roda.
  3. Poseta gradonačelnika Zrenjanine Čedomira Janjića i njegovih saradnika Dispanzeru za žene

Apelujemo na sve žene koje dobiju poziv za skrining da se jave u Dispanzer za žene zrenjaninskog Doma zdravlja, jer tih deset minuta njihovog vremena, koliko traje uzimanje brisa za dalju analizu, može značiti čitav život.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/budi-odgovorna/

DEŽURSTVA ZA VREME PRAZNIKA


DEŽURSTVA ZA VREME PRAZNIKA

Raspored dežurnih ambulanti za vreme praznika 1.,2. i 7. januara 2016. godine:

  • Ambulanta u Službi hitne medicinske pomoći radiće 24 časa
  • U naseljenim mestima dežuraju ambulante u Ečki, Melencima, Elemiru i Perlezu od 8 do 12 časova
  • Dečiji i Školski dispanzer radiće po uobičajnom radnom vremenu, svakog dana od 6:30 do 20 časova
  • Stomatološka poliklinika dežuraće za hitne slučajeve od 6:30 do 12:30 časova

 

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/dezurstva-za-vreme-praznika/

Older posts «

Fetch more items