KAKO PREŽIVETI VRUĆINE


KAKO PREŽIVETI VRUĆINE

Toplo vreme donosi probleme sa zdravljem i kod mlađih osoba a pogotovo kod starijih. Fizičke promene koje nastaju s godinama utiču na to da naše telo ne registruje dobro kad je prevruće, čak i kad su temperature vazduha jako visoke. Starije osobe takođe ređe osećaju žeđ i ne mogu se rashladiti tako brzo kao mlađe osobe. Srčana obolenja, dijabetes i ostale hronične bolesti koje dolaze u poznijim godinama takođe povećavaju rizik od komplikacija povezanih sa velikim vrućinama, kao i lekovi koje stariji ljudi piju za te njihove probleme. Mlađe osobe često u toku dana ne piju dovoljno tečnosti, ili piju previše diuretika kojima se tečnost više izbacuje, te telo dovode do dehidriranosti. Evo nekoliko saveta koji nam mogu pomoći da lakše izdrzimo velike vrućine.

Ako to sebi možete priuštiti, nikada ne izlazite napolje kada je sunce jako, u periodu između 11 – 16 časova. Ako već morate izaći napolje onda obucite nešto lagano, pamučno, prozračno, svetle boje. Kao zaštitu od sunca obavezno koristite naočare i šešire sa širokim obodom, te se najmanje pola sata pre nego izađete namažite sa kremom za zaštitu od sunca. Da biste obavili svakodnevnu šetnju i nabavku, to radite u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima kada sunca nema. Isto važi i za obavljanje poslova u bašti i dvorištu. Kod sebe uvek imajte flašicu sa vodom i pijuckajte tokom dana, ne čekajte da ožednite.

Dok boravimo u prostorijama poželjno bi bilo da te prostorije budu rashlađenje klima uređajima.Veliki šok za organizam je i kada iz rashlađene prostirije izađemo na spoljašnju vrelinu. Zato klima uređej treba podestiti tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperarure bude maksimum 7 stepeni. Veća temperaturna razlika je veoma opsana po naše zdravlje.

Praktična stvar koju možemo uraditi leti jeste da povećamo unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost, a to su salate, voće i voćni sokovi. U letnjim mesecima treba stalno da imamo nešto slatko kod sebe (suvo voće, slatkiš od meda i susama…)  jer lako može doći i do pada šećera u krvi ili gubitka elektrolita. Hladne kafe, gazirani sokovi i alkoholna pića ne služe za nadoknađivanje tečnosti jer kofein i alkohol pojačavaju gubljenje tečnosti putem mokraće.
Rashladite se tuširanjem, ali nipošto nemojte da vam voda bude previše hladna ili previše topla da ne bi dodatno šokirali organizam. Možete i da stavite mokar peškir oko vrata, zglobova, ispod pazuha.

Veoma je važno da zbog sebe i zbog drugih znate prepoznati najčešće loše posledice toplog vremena.

Dehidracija. Neki od simptoma koji jasno upućuju na dehidraciju su: slabost, glavbolja, grčevi u mišićima, nesvestica, zbunjenost. U slučaju dehidracije pijte vodu i sportska pića, ali se obavezno javite lekaru.

Toplotni udar. Povišena temperatura preko 39 C, crvena, suva i vruća koža, ubrzan puls, glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, nesvestica. U slučaju toplotnog udara treba potražiti hitnu medicinsku pomoć, skloniti se na hladno mesto, raskomotiti se i staviti mokre obloge oko vrata, zglobova, ispod pazuha. Takođe, važno je piti vodu ili sportska pića.

Iscrpljenost usled vrućine. Simptomi su: pojačano znojenje ili izostanak znojenja, grčevi u mišićima, umor, slabost, bledost, hladna koža, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, brz ili usporen puls, nesvestica. U slučaju iscrpljenosti odmah se sklonite u hlad, pijte vodu ili sportska pića i odmah pozovite hitnu pomoć jer može doći do komplikacija ako imate problema sa povišenim krvnim pritiskom i drugim srčanim oboljenjima.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/kako-preziveti-vrucine/

PUTNA APOTEKA


PUTNA APOTEKA

Na letovanje ne smemo krenuti ne pripremljeni. Krema za sunčanje sa visokim faktorom zaštite za prvih nekoliko dana i ona sa nešto nižim faktorom za naredne dane se podrazumeva. Šeširi i peškiri takođe. Međutim, bez lekova ne bismo smeli poći na put. Navedena lista lekova u nastavku teksta nije obavezna ali je svakako preporučljiva kao prva pomoć ukoliko vas zadesi neka zdravstvena nezgoda koja kasnije može mnogo više da vas košta i zdravlja i novca. Na prvom mestu nemojte zaboraviti zdravstvene knjižice.

  • Tablete protiv povraćanja. One se daju pre puta ili pre deonice puta u koju sumnjate da može izazvati mučninu u vožnji. Nikada se ne daju kada se mučnina već javi jer će usled povraćanja tableta biti izbačena. Deca takođe mogu piti ove lekove ali se o dozi posavetujete sa vašim lekarom.
  • Lekovi protiv bolova i temperature. Sunčanica ili bolovi nakon previše izlaganja kože suncu česti su pratioci letovanja na moru. Uvek treba poneti onu vrstu analgetika koja je već proverena i koju ste vi ili vaše dete već koristili. Deci osim sirupa treba poneti i čepiće (supozitorije) paracetamola. Čepići su veoma važni kada dete povraća ili jednostavno neće da proguta sirup. Naravno, ne treba ih koristiti kada dete ima proliv.
  • Probiotici. Oni su vam potrebni zbog mogućih problema sa varenjem ili u slučaju korišćenja antibiotika. Promenom klime i vode često na odmorima dolazi do stomačnih tegoba i proliva. Tada je pri ruci, pogotovo za dete, dobro imati neki od preparata koji je zamena za infuziju, kao što je na primer „orosal“. Treba ga rastvoriti u vodi, prema uputstvu i davati detetu po malo, ali češće.
  • Lekovi protiv alergije. Oni su vam neophodni jer su moguće alergije usled prašine, sunca, polena ili ujeda insekata. Takođe, mogu da ublaže tegobe kod opekotina koje su izazvane prekomernim sunčanjem. Kada mališana izujedaju dosadni komarci obično sve prođe bez problema, ali ako je svrab nesnosan, a mesta uboda veoma otečena, ne treba oklevati sa davanjem antihistaminika. Dobro je imati i neku kremu za ublažavanje ujeda od insekata.
  • Sprej ili kapi za nos. Promena klime takođe moze izazvati slabije prehlade i kod dece i odraslih. Zapušen nos kod dece i slivanje sekreta u grlo može izazvati ozbiljnije probleme te je dobro koristiti kapi kako bi se preveniralo komplikovanje prehlade.
  • Mast i kapi za oči. Konjuktivitis, posebno kod dece, je česta stvar na letovanjema. Igranje u pesku i diranje očiju prljavim rukama često dovode do upale oka. Međutim nije svako crvenilo konjuktivitis, za to prvo treba isprati oči blagim rastvorom kamilice i ako to ne pomogne i crvenilo traje duže od jednog dana verovatno je u pitanju upala.
  • Kapi za uši. Morska voda, pogotovo deci, može izazvati upalu ušnih kanala koja je uglavom vrlo bolna. Kapi pomažu ali se moraju dozirati prema uzrastu deteta o čemu se morate posavetovati sa lekarom.
  • Pribor za prvu pomoć: sterilna gaza, vata, makazice za sečenje zavoja, gaze…, pinceta za eventualno vađenje trnja ili staklića iz rane, toplomer, hanzaplast, povidon ili hidrogen.
  • Antibiotike ne bi trebalo nositi samoinicijativno, ali se posavetujte sa lekarom da li i šta da ponesete (naročito zbog dece).
  • Hronični bolesnici treba obavezno da ponesu svoje redovne lekove.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/putna-apoteka/

VII ZDRAVSTVENA STANICA U NOVOM PROSTORU


VII ZDRAVSTVENA STANICA U NOVOM PROSTORU

Svečanim otvaranjem danas je počela sa radom novoizgrađena VII zdravstvena stanica u zrenjaninskom naselju Kolonija. Ova zdravstvena stanica do sada je bila smeštena u starom objektu u tom naselju, gde su uslovi za rad zaposlenih i zbrinjavanje pacijenta bili vrlo loši. Na inicijativu mesne zajednice Sava Kočević počela je izgradnja novog objekta u okviru zgrade mesne zajednice. „Siguran sam da će sada zdravstvenim radnicima biti mnogo lakše da rade u novim prostorijama i da će pacijenti lakše dolaziti do zdravstvenih usluga i potrebnih recepata i biti zadovoljniji“, rekao je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić. Finansijska sredstva za ovaj građevinski projekat izdvojili su lokalna samouprava i mesna zajednica a Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ izdvojio je sredstva za nabavku novog nameštaja i potrebne opreme za zdravstvenu stanicu. „Ja se nadam, čak sam i gotovo siguran, da ćemo naći način da i druge ambulante koje su lošijem stanju adaptiramo ili potpuno izmestimo u neki novi ambijent“, naglasio je direktor Doma zdravlja mr Miodrag Subić. Ova zdravstvena stanica radi svakodnevno od ponedeljka do petka u prepodnevnoj smeni a utorkom i četvrtkom rade obe smene sa po jednim lekarom. „Trenutno je Zrenjanin u velikom deficitu sa lekarima, po kadrovskom planu nedostaje nam oko dvadest lekara i to najviše ginekologa i pedijatara a sada još kreću i godišnji odmori te apelujem na naše građane da imaju malo više strpljenja a mi ćemo se truditi da i pored manjka lekara pokrijemo sve ambulane“, istakao je Subić. Izgradnja ambulante vršena je u etapama i u te radove uloženo je oko 8 miliona dinara.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/vii-zdravstvena-stanica-u-novom-prostoru/

„OSMEHNI SE ZDRAVO“


„OSMEHNI SE ZDRAVO“

Nedelja zdravlja usta i zuba u Republici Srbiji se obeležava svake godine tokom treće nedelje maja, kako bi ukazala na značaj oralnog zdravlja i velike zastupljenosti bolesti usta i zuba. Ove godine u periodu od 18. do 24. maja obeležava se XXV Nedelja zdravlja usta i zuba pod sloganom „Osmehni se zdravo“ u organizaciji Instituta za javno zdravlja Srbije „dr Milan Jovanović Batut“ i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Tokom nedelje zdravlja usta i zuba inteviziraju se aktivnosti na informisanju stanovništva o značaju oralnog zdravlja i merama prevencije, a posebno o potrebi i mogućnostima da se ličnim i kolektivnim angažovanjem i pozitivnim ponašanjem čuva i unapređuje zdravlje usta i zuba. Kampanja ima za cilj da dodatno motiviše pojedince, porodice, zajednice na aktivan odnos prema unapređenju oralnog zdravlja obzirom da oboljenja usta i zuba imaju veliki zdravstven, socijalni i ekonomski značaj te predstavljaju javnozdravstveni problem. Oralno zdravlje ima veliki uticaj na opšte zdravstveno stanje, samopouzdanje, probleme u društvenim odnosima a utiče i na ključnu funkciju – govor.

Prva linija oralne zdravstvene zaštite sprovodi se sa pojedincem kroz prevenciju i odnosi se na sticanje navike pranja zuba i redovne preglede kod stomatologa koji su neophodni već u prvoj godini života. Obeležavanjem nedelje zdravlja usta i zuba jedan je od načina da se podstaknu aktivnosti koje će pomoći da se smanji opterećenje ovim bolestima na nacionalnom nivou. Radeći zajedno možemo ujediniti napore da sprečimo epidemiju karijesa, bolesti desni i gubitak zuba i da pomognemo u održavanju zdravih zuba tokom života. Ovogodišnja tema „Osmehni se zdravo“ naglašava značaj dobrog oralnog zdravlja za svakodnevne aktivnosti kao što su govor i smeh.

Najvažnije preporuke za dobro zdravlje usta i zuba:

  • redovna higijena zuba i usta pravilnom tehnikom uklanjanja naslaga na zubima i odgovarajućim četkama
  • upotreba zubnih pasti sa fluoridima (količina fluora zavisi od uzrasta)
  • odgovarajuća ishrana (nekariogena, abrazivna hrana, smanjenja učestalosti uzimanja hrane i pića između obroka)
  • redovna poseta stomatologu (na svakih 6 meseci)

Stomatološka služba Doma zdravlja „dr Boško Vrbalov“ uključila se i ove godine u nacionalni program nedelje zdravlja usta i zuba. Stomatolozi obilaze vrtiće u našoj opštini prezentujući najmlađima kroz igru kako da pravilno peru zube i održavaju zdravlje usta i zuba. Tokom protekle nedelje otvoren je i likovni konkurs na kojem su učestvovala deca u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama Opštine Zrenjanin na temu  „Osmehni se zdravo“ a neki od radova istaknuti su u prostorijama Stomatološke službe Dečijeg dispanzera.

Dobro zdravlje usta i zuba je neodvojiv deo dobrog opšteg zdravlja i čini naš život kvalitetnim. Sledeći preporuke i uz malo truda korist je velika: ZDRAV OSMEH.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/osmehni-se-zdravo/

LAVOVSKI PODUHVAT


LAVOVSKI PODUHVAT

Nakon završene kampanje „Lavovski poduhvat“, LAV brend i kompanija Carlsberg Srbija uručili su Domu zdravlja Zrenjanin putničko kombi vozilo za prevoz građana na hemodijalizu.

“LAV pivo deo je svakodnevnog života ljudi u Vojvodini. Uz njega ljudi provode svoje intimne trenutke sa porodicom i prijateljima, i zato mislimo da LAV treba zajednici da pruži više i uzvrati vernost potrošačima, unapređujući grad u kome žive. Lavovski poduhvat je naš način da zajedno sa građanima Vojvodine doniramo gradovima nešto što će ljudima biti od koristi i učiniti njihov život lakšim i lepšim”, izjavio je direktor marketinga kompanije Carlsberg Srbija Srđan Popović.

Akcija „Lavovski poduhvat“ trajala je od 1. septembra do 1. oktobra 2014. godine, i u okviru akcije, građani Zrenjanina imali su prilike da glasaju za jedan od tri projekta koji su smatrali najznačajnijim za svoj grad. Zrenjanin je imao oko 40 hiljada glasova gradjana od čega je preko 25 hiljada glasova upućeno za nabavku vozila za Službu hitne medicinske ponoći. Partner projekta „Lavovski poduhvat“ je Grad Zrenjanin, koji je i dao predloge potencijalnih donacija.

“Zahvaljujem se i kompaniji Carlsberg i svim našim sugrađanima koji su glasali jer su ovim pokazali koliko su Zrenjaninci drustveno odgovorni“, naveo je gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

Glavni cilj ove kampanje bila je pomoć lokalnim zajednicama Vojvodine davanjem donacije za realizaciju projekta koji je od značaja samim građanima. Pored Zrenjanina, akcija je sprovedena i u Novom Sadu i Bačkoj Palanci.

„Posebno me raduje što je svest ljudi negde na pozitivnoj lestvici i što je zdravsvo ipak na prvom mestu. Ovo vozilo će biti korišćeno svakog dana osim nedelje, od ujutru do uveče jer mi imamo oko 70 pacijenata na dijalizi kojima je potreban prevoz do bolnice i nazad, tri puta nedeljno“, rekao je direktor zrenjaninskog Doma zdravlja mr Miodrag Subić

Vozila za dijalizu svakodnevno pređu oko 130 km jer se njima, osim prevoza u gradskoj zoni, obuhvata i zona svih 22 naseljena mesta opštine Zrenjanin.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/lavovski-poduhvat/

SAČUVAJTE ŽIVOTE – OPERITE RUKE


SAČUVAJTE ŽIVOTE – OPERITE RUKE

pranje ruku

5. maja obeležava se Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama. Ovaj dan ustanovljen je 2009. godine kada je Svetska zdravstvena organizacije pokrenula globalnu kampanju pod nazivom „Sačuvajte živote – operite ruke“. Cilj akcija je da se ukaže na značaj higijene ruku zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Ove godine se Dom zdravlja „dr Boško Vrebalov“ registrovao na spisak članova kampanje u na taj način pristupila globalnoj kampanji. Kako bi obeležili ovaj dan zaposleni u zrenjaninskom Domu zdravlja organizovali su tribinu u Srednjoj medicinskoj školi na temu higijene ruku, gde je buducim zdravstvenim radnicima ukazano na značaj ove osnovne, nejjednostavnije i najjeftinije mere prevencije bolničkih infekcija. Svake godine, milioni pacijenata u celom svetu dobiju neku od bolničkih infekcija. One su jedan od najčešćih neželjenih događaja vezanih za zdravstvenu negu, a stvaran broj pacijenata sa bolničkom infekcijom je teško utvrditi zbog teškoća u prikupljanju pouzdanih podataka. One je moguće prevenirati i sprovođenjem postupaka higijene ruku zaposlenih, u pravo vreme i na pravi način.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/sacuvajte-zivote-operite-ruke/

NOVI NAMEŠTAJ ZA RAZVOJNO SAVETOVALIŠTE


NOVI NAMEŠTAJ ZA RAZVOJNO SAVETOVALIŠTE

Zahvaljujući projektu „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou”, koje sprovodi Ministarstvo zdravlja, Razvojno savetovalište zrenjaninskog Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov”, posle 27 godina opremljeno je novim nameštajem i opremom neophodnom za što efikasniji i kvalitetniji rad sa decom koja spadaju u rizične grupe.

Direktor Doma zdravlja mr Miodrag Subić rekao da je sve počelo od predloga lekara kada je pozvao predstavnike UNICEF-a i zamolio ih za pomoć: ”Oni su kontaktirali Ministarstvo zdravlja i za veoma kratko vreme dobili smo novi nameštaj i knjige. Igračke smo, s druge strane, dobili od saradnika, tako da smo obnovili i taj fond. Dugi niz godina nije bilo ovako velikih donacija”, objasnio je Subić i najavio još nekoliko vrednih projekata

Razvojno savetovalište u Zrenjaninu je formirano 1987. godine i pokriva ceo Srednjobanatski okrug. Ovde se pomoć pruža deci rođenoj pod rizikom, prati se razvoj mališana sa invaliditetom, smetnjama u ranom razvoju, sa problemima u ponašanju i adolescentnim krizama. Tu radi jedan pedijatar koji pokriva usluge za ceo Srednjebanatski okrug, a u ekipi su još po dva logopeda i psihologa i viša medicinska sestra.

“Uglavnom nam dolaze deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, ali i srednjoškolci. Ovde obavljamo timske preglede – logoped, psiholog i pedijatar. Pokrivamo ceo Srednjobanatski okrug, mada smo specijalizovana jedinica primarne zdravstvene zaštite. Ali, da bi jedna opština imala ovakvo savetovalište, trebalo bi da ima više od 8.500 predškolske dece, što nije slučaj ni sa jednom drugom lokalnom samoupravom u srednjem Banatu. Od ukupnog broja rođene dece u porodilištu, 10 odsto su deca rođena pod rizikom, a od toga ostane jedan ili dva procenta dece sa invaliditetom “, objasnila je dr Nikoleta Kovačev, pedijatar u Razvojnom savetovalištu.

Ona je napomenula da je od ukupnog broja rođene dece u porodilištu u Zrenjaninu, oko 10 posto rođeno pod rizikom, a od toga jedan ili dva odsto su deca sa invaliditetom.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/novi-namestaj-za-razvojno-savetovaliste/

NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE


NACIONALNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE

20. mart obeležavamo kao Nacionalni dan borbe protiv raka dojke kako bi skrenuli pažnju na značaj ranog otkrivanja ove bolesti, imajući u vidu visoku verovatnoću izlečenja, preživljavanja i bolji kvalitet života obolelih žena. Iako rak dojke možemo otkriti u početnom stadijumu kada je verovatnoća izlečenja velika, rasprostranjenost oboljenja i podaci o smrtnosti u našoj zemlji i dalje su zabrinjavajući. Smatra se da je nastanak raka dojke posledica udruženog delovanja više faktora i preventivne aktivnosti treba usmeriti na faktore rizika koje možemo modifikovati – rađanje dece posle 30 godine života, ne dojenje dece, pušenje duvana, fiička neaktivnost, nepravilna ishrana i dr. Veoma je bitna edukacija žena za samopregled, njihovo motivisanje za dolazak na redovne preventivne preglede u skladu sa preporukama i starosnom dobi:

 – Samopregled dojke, od 20. godine života jednom mesečno

 – Klinički pregled dojke od 29. do 39. godine života svake treće godine

 – Klinički pregled dojke od 40. godine života jednom godišnje

 – Mamografija od 50. godine života svake druge godine

Jedan od najčešćih načina ranog otkrivanja raka dojke je sprovođenje organizovanog Nacionalnog skrining programa kod žena starosti od 50 do 69 godine. Dom zdravlja „ Dr Boško Vrebalov“ je od 06.02.2014. godine uključen u Nacionalni skrining program i omogućeno je našim sugrađankama da na jednostavniji način obave preventivni pregled, mamografiju. Skrinin se obalja po tačno utvrđenom redosledu. Svaka žena obuhvaćena skrinig programom, putem pozivnog pisma će biti obaveštena o datumu i vremenu kada treba da se javi u Službu za zdravstvenu zaštitu žena. Pozivno pismo se uručuje putem pošte, ali ga uručuju i patronažne sestre u toku kućne posete. Takođe ovim putem apelujem na sve žene obuhvaćene skrinig programom da se jave u zakazano vreme. Ako im ne odgovara termin, isti mogu promeniti pozivom na broj koji se nalazi na pozivnom pismu.

Kako bi obeležili ovaj dan zaposleni u zrenjaninskom Domu zdravlja, aktivisti Crvenog krsta i učenici Srednje medicinske škole u Zrenjaninu organizovali su akciju u centru grada gde je deljen promo materijal sa ciljem da naše sugrađanke budu što bolje informisane o skriningu i važnosti preventivnih pregleda u borbi protiv raka dojke.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/nacionalni-dan-borbe-protiv-raka-dojke/

PSIHOFIZIČKA PRIPREMA TRUDNICA ZA POROĐAJ


PSIHOFIZIČKA PRIPREMA TRUDNICA ZA POROĐAJ

U Domu zdravlja „dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu u okviru Dispanzera za žene organizovan je program psihofizičke pripreme trudnica za porođaj. Pre oko godinu dana kompletno je renovirana sala u kojoj trudnice rade vežbe napinjanja  i disanja i gde takođe slušaju predavanja na temu porođaja, pripreme za porođaj kao i za ono što ih čeka u prvim danima nakon povratka iz porodilišta. Trudnice ovaj program mogu pohađati dva puta nedeljno, utorkom i petkom, u prepodnevnim časovima od 10h do 11h a popodne od 17h do 18h. Da bi trudnica mogla da pDSC03135risustvuje ovom programu mora ući u 28. nedelju trudnoće i imati odobrenje od ginekologa koji vodi trudnoću. Prijava sDSC03138e vrši na šalteru Dispanzera za žene gde se i pravi spisak grupa pa kada trudnice uđu u 28. nedelju trudnoće sestre ih pozivaju na zakazane termine.

Teorijski deo podeljen je u dva dela, pretporođajni period i period nakon porođaja. Trudnice dobijaju informacije o ishrani, higijeni, ponašanju kod kuće i u okruženju tokom trudnoće. Ishrana mora biti kvalitetna i raznovrsna gde su uključeni meso, mleko i mlečni proizvodi, sveže voće i povrće i iznutrice. Treba jesti češce i po manje što znači da je najbolje imati pet manjih obroka u toku dana. Isto važi i za tečnost, uzimanje dovoljne količine vode je bitno ali po malo da ne bi izazvala mučninu i povraćanje. Istina je da se tokom trudnoće jede za dvoje, ali ne dva puta više nego dva puta odgovornije te je zdrava ishrana obaveza buduće majke kao prvi korak ka zdravom detetu. Ne preporučuje se porast telesne težine više od 14kg. Održavanje lične higijene se podrazumeva, treba se tuširati svakog dana, prati intimne delove pre spavanja i nakon velike nužde. Telo treba mazati blagim i hranjivim kremama kako bi sprečili nastanak strija. Kosu takođe treba prati blažim preparatima. Tokom trudnoće i dojenja moguće je da se kosa i nokti krzaju i lome ali nakon dojenja dolazi do regeneracije. Tokom noći najbolje je spavati minimum osam sati a u toku dana potrban je popodnevni odmor bar sat vremena. Treba imati na umu da je odmor za trudnice ležanje a ne sedenje. Preporučuju se lake šetnje i duži boravak na svežem vazduhu. Treba biti umeren u svemu i izbegavati sve što može dovesti do povreda i padova. U slučaju bolesti, naročito infektivnih žena se javlja svom reonskom lekaru i uvek treba da naglasi da je trudna. U takvom stanju ne dolazi u Savetovalište za žene da ne bi zarazila druge trudnice. Lekovi se nikada ne uzimaju na svoju ruku već u dogovoru sa lekarom i ginekologom i nikakvo rendgensko snimanje nije dozvoljeno. Preporučuje se odlazak kod stomatologa jer može doći do kvarenja zuba tokom trudnoće. Najčešći problemi koji se javljaju u trudnoći su malokrvnost, urinarne infekcije, povišen krvni pritisak i trudnički šećer.

Drugi deo teorijske nastave odnosi se na prepoznavanje znakova kad je porođaj počeo i kad je vreme da se krene u porodilište kao i šta ih čeka kad se vrate kući sa bebom. Ako vodenjak pukne kod kuče bez panike treba sačekati dvadesetak minuta da prvi mlaz iscuri, nakon toga se istuširati i tek onda krenuti u porodilište. Ukoliko se pojavi sukrvica ili krv kao i ritmički bolovi sa pauzama u predelu stomaka i donjih leđa, to su takođe sigurni znaci da je porođaj počeo i da se treba javiti lekaru u porodilištu. U školi odučene sestre sprovode trudnice kroz sve četiri faze porođaja i uče ih kako pravilno da se napinju i dišu tokom porođaja kako bi on protekao što lakše. Ovo je vrlo bitno kao psihološka potpora za porodilju jer se time smanjuje strah od nepoznatog i one spremne dočekuju sam čin porođaja. Nakon dolaska kući, porodilju i bebu posetiće patronažna sestra ali porodilje se uče kako i same da se snađu. Ukoliko postoji rana od epiziotomije mora se redovno prati i menjati uložak jer samo čista i suva rana brzo zarasta. Prva kontrola kod ginekologa je nakon šest nedelja sa otpusnom listom. Žene dobijaju i informacije o dojenju, pripremi bradavica i tehnikama izmazavanja. Bitno je znati da mleko majke ne može da ne valja, može samo da bude nedovoljno kada se uz konsultacije sa pedijatrom uvodi dohrana. Žene koje doje mogu zatrudneti te je potrebno koristiti nešto od lokalne kontracepcije. U školi za trudnice žene dobijaju i informacije kako da brinu o svojoj bebi, neguju pupak, temenjaču, koriste široki povoj i oblače je.

Praktičan deo odnosi se na vežbe napinjanja i vežbe disanja. Vežbe napinjanja rade se isključivo u sali u kontrolisanim uslovima i zajedno sa sestrom obučenom za nastavu i ne rade se kod kuće. Vežbe disanja se rade i kod kuće, što je žena bolje uvežbana lakše će se snaći u toku porođaja. Trudnoća nije period kada žena treba početi sa vežbanjem ili nekim sportom ukoliko to pre nije radila, mogu se raditi samo specijalno osmišljene vežbe za trudnice koje su dobro izbalansirane.

Kada dođe momenat da se krene u porodilište, torba sa stvarima treba da je već spremna. Spisak stvari koje treba poneti u zrenjaninsko porodilište:

  • Dokumentacija (krvna grupa, overena zdravstvena knjižica i dve fotokopije iste, lična karta, izvod iz matične knjige venčanih ili rođenih ukoliko porodilja nije venčana, uput za bolničko lečenje, HbsAg, bris grla i nosa, urinokultura i koprokultura, sva dokumentacija od ginekologa u vezi sa trudnoćom)
  • Pribor za ličnu higijenu (čaša, peškir, češalj, papuče, sapun, pasta i četkica za zube, wc papir, spavaćice, 5 pakovanja pamučnih mrežastih uložaka, 3 podloge za porodilje)
  • Malo pakovanje jednokratnih pelena za 3-5 kg i pakovanje vlažnih maramica
  • Od hrane dozvoljen je unos samo soka, vode i suvog keksa
  • Stvari potrebne za otpust bebe i majke (to donosi porodica kada dolazi po majku i dete): ćebe ili jastuče, 4 pelene i jedna švedska, 2 benkice, 2 kapice, odelce ili štrampla, kompletna odeća i obuća za porodilju.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/psihofizicka-priprema-trudnica-za-porodaj/

PREVENCIJA NA PRVOM MESTU


PREVENCIJA NA PRVOM MESTU

U cilju poboljšanja informisanosti žena i opšte populacije o značaju preventivnih pregleda kao i o značaju unapređenja sprovođenja programa organizovanog skrininga raka u našoj zemlji u periodu od 25. do 31. januara obeležava se Evropska nedelja borbe protiv raka grlića materice. Ova nedelja se obeležava od 2007. godine, a značaj koji EU pridaje ovom problemu može se videti iz činjenice dprevencijaa je Prva evropska nedelja za prevenciju raka grlića materice, obeležena od 21. do 28. januara 2007. godine, bila zvanično otvorena u Evropskom Parlamentu. I ove godine nosilac svih aktivnosti je Evropska asocijacija za rak grlića materice.

Tokom jedne godine u Evropi od raka grlića materice oboli oko 120 hiljada žena od toga oko 60 hiljada žena umre. U Srbiji u toku jedne godine oboli oko 1400 žena a od te bolesti umre oko 450 žena. “Rumunija je na prvom mestu po broju novootkrivenih slučajeva bolesti u poslednjih godinu dana a mi smo odmah posle Rumunije, što je poražavajuće”, ističe dr Gordana Marković, načelnica Dispanzera za žene, Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin. Prema zvaničnim podacima u 2012. godini, rak grlića materice po učestalosti je  bio treći  uzrok obolevanja, odmah posle raka dojke i kolorektuma, a peti uzrok umiranja i to posle raka dojke, bronha i pluća, kolorektuma i pankreasa. Ono što zabrinjava je činjenica da se bolest javlja u mlađoj životnoj dobi i predstavlja drugi najčešći rak kod žena starosti od 15. do 44. godine. Prema raspoloživim podacima, manje od trećine slučajeva raka grlića materice otkriva se u ranoj fazi kada se može uspešno primeniti samo operativno lečenje. Kod većine žena rak grlića materice se otkrije kasno, kada je neophodno primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju koja produžava lečenje, može dovesti do različitih komplikacija i značajno povećava troškove lečenja.

U zrenjaninskom Domu zdravlja u toku je skrining raka grlića materice koji je otpočeo oktobra 2013. godine. Skriningom su obuhvaćene žene od 25. do 64. godine života koje će dobiti poziv telefonom, pismom ili neposrednim pozivanjem od strane patronažne sestre na koji bi trebalo da se odazovu radi očuvanja sopstvenog zdravlja. Za godinu dana trajanja ovog skrininga u našem gradu otkriveno je četiri nova slučaja karcinoma dok je osam žena poslato na dalja ispitivanja. Kod 34 žene otkriveno je premaligno stanje karcinoma grlića materica koje su kratkom hirurškom intervencijom izlečene. Ono što je problem i poražavajuća činjenica je što je odziv na skrining među ženama u našem gradu vrlo mali. “Svest o očuvanju zdravlja kod naših žena je, na žalost, na vrlo niskom nivou. Najčešći izgovori za ne odlazak kog ginekologa su obaveze kod kuće, bolesni roditelji, muževi ili deca. Kod nekih postoji i strah od moguće dijagnoze ili pregleda koji uopste nije bolan, mozda samo malo neprijatan, a kod uzimanja brisa za skrining ceo proces traje samo jedan minut”, navodi dr Marković.

Nakon mnogobrojnih istraživanja zaključeno je da je infekcija humanim papiloma virusom (HPV) odgovorana za 90% nastanka premalignih i malignih oboljenja grlića materice. Do sada je otkriveno oko 120 tipova ovog virusa a oko 40 tipova se prenosi polnim putem. Postoji i vakcina protiv dva tipa ovog virusa i u planu je da se u našoj zemlji ova vakcine uvede u kalendar vakcinacije već od 14. godine života devojke.

Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice. Međutim, iz dva razloga, još uvek, 30 hiljada Evropljanki svake godine umre od ove bolesti koja se može izbeći:

  • većina žena u Evropi i dalje zna malo o raku grlića materice i o tome šta se može uraditi da bi se on izbegao
  • mnoge evropske zemlje imaju neefikasne preventivne programe ili čak uopšte ne sprovode prevenciju raka grlića materice.

Permanent link to this article: http://dzzrenjanin.rs/prevencija-na-prvom-mestu/

Older posts «

Fetch more items