LETNJA ISHRANA I TROVANJE HRANOM

letnja ishrana 1

LETNJA ISHRANA I TROVANJE HRANOM

Tokom leta organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom hrane, tako da ishrana treba da se bazira na laganim obrocima koji sadrže sveže voće i povrće, a potrebno je povećati i unos vode. Za letnji period karakteristične su visoke dnevne temperature, a s obzirom na to da se deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote, tokom letnjih meletnja ishrana 2seci energetski unos može biti i manji no inače.

Tokom leta ishana treba da bude redovna, što podrazumeva tri obroka i dve užine u toku dana.Ti obroci treba da budu lagani, sa puno svežeg povrća, u vidu salata, kuvanog ili grilovanog povrća u kombinaciji sa pilećim mesom i ribom. Od povrća je najbolje ono sezonsko: paradajz, krastavac, paprika, kupus, boranija, jer je bogato vitaminima, mineralima, koji štite organizam od spoljašnjih uticaja, pre svega od sunca, kao i dijetnim vlaknima koja pružaju osećaj sitosti zajedno sa proteinima iz mesa

U letnjim mesecima, voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode i sve elektrolite koje gubimo znojenjem. Sam organizam leti, za vreme vrelih dana, traži hranu koja je lagana za varenje, sa više vlakana, a manjom količinom masnoća i belančevina. So, suhomesnati proizvodi, pržena i masna jela su svakako hrana koju leti treba izbegavati.

Leti je posebno korisno uživati u kajsijama, breskvama, dinjama, lubenicama, šargarepi, paradajzu, tj. u narandžastom, žutom i crvenom voću i povrću. Ono sadrži biljne pigmente koji poseduju antioksidativne osobine i podstiču pigmentaciju. Pomažu u prevenciji raka kože i sprečavaju prevremeno starenje koze.

Mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti osiguraće nam potreban unos kalcijuma i vrednih proteina. Posebno su korisni fermentisani mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir – koji sadrže enzime, vlakna, vitamine i minerala, kao i probiotske bakterije korisne za održavanje crevne flore, naročito u letnjim mesecima.

Zimska jela kao sto crveno meso, zapržena i masna jela svakako treba izbegaletnja ishrana 3vati u letnjim mesecima. Proizvodi od soje se lako vare i dobar su izvor proteina i odlična zamena za životinjske proteine u letnim mesecima.

Leti je izuzetno vazno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode. Zbog visokih spoljnih temperatura, organizam se više znoji i dolazi do smanjenja vodeu ćelijama. Dolazi do osećaja žeđi. Moramo znati da kada smo osetili žeđ, već je došlo do delimične dehidratacije.
U toku leta trebalo bi izbegavati alkoholna, gazirana i zaslađena pića, kao i pića bogata kofeinom, jer mogu doprineti povećanu dehidratacije jer stimulišu izlučivanje vode iz organizma.
Svakako najbolji izbor za nadoknadjivanje tečnosti su izvorske i mineralne negazirane vode, nezaletnja ishrana 4slađeni čajevi, voćni sokovi bez dodatog šećera. Iako nam leti najviše prijaju hladni napici, trebalo bi da znamo da ćemo se bolje rashladiti ako pijemo tečnost sobne temperature.

U letnjim mesecima neophodan je poseban oprez prilikom uzimanja i spremanja hrane. Neodgovarajuće pripremljene, čuvane ili skladištene namirnice mogu da budu uzrok trovanja hranom, što može da izazove ozbiljne probleme u organizmu.

Rizik od trovanja hranom najčešće se javlja u letnjim mesecima. Lako kvarljive namirnice su mleveno meso, mlečne prerađevine, jaja, razni sosovi i prelivi na bazi majoneza, krem-sira i pavlake. Postoje dva glavna izazivača trovanja. Prvi su patogeni mikroorganizmi, uglavnom bakterije iz porodice salmonele, a pored njih, česta su trovanja bakterijom ešerihijom koli. Najređa, ali i najopasnija vrsta trovanja izazvana je bakterijom botulinus, koja se nalazi u konzerviranoj hrani i koja se može prepoznati po pojavi ispupčenja na konzervi.
Druga vrsta izazivača trovanja hranom su otrovne biohemijske materije koje u namirnice uglavnom dospevaju usled neodgovarajuće pripreme. Česta zabluda u vezi sa kvarenjem hrane je ta da se takve namirnice lako prepoznaju po mirisu, boji, izgledu. To je netačno, jer bakterije takve promene izazivaju tek posle dužeg delovanja, pa često i naizgled ispravna hrana može da bude zagađena, a samim tim i opasna po čoveka.

Leti se ne savetuje kupovina hrane na otvorenim tezgama, već isključivo u dobro snabdevenim marketima i prodavnicama, sa velikim prometom, gde roba ne stoji dugo i gde se lako kvarljive namirnice čuvaju u frižiderima, zamrzivačima ili rashladnim vitrinama. Sveže meso leti može da se čuva do 3 dana na letnja ishrana 5temeperaturi do 8*C, a njegovu svežinu možete proveriti pritiskanjem mesa, sveži komadi će brzo povratiti svoj stari oblik. Termičkom obradom, kuvanjem ili pečenjem, uspešno se eliminiše većina mikroorganizama. Hrana mora dovoljno dugo termički da se obrađuje, jer nedovoljno skuvana ili pečena, predstavlja pogodno tlo za razvoj štetnih mikroorganizama. Jelo se servira odmah po pripremanju, jer je na sobnoj temperaturi izloženo pojavi štetnih mikroorganizama. Skuvana hrana se čuva u frižideru, a u letnjim mesecima pravilo je da se skuvana hrana podgreva samo jednom.

Problemi kod trovanja hranom započinju kada patogeni mikroorganizmi dospeju u creva ili preko njih u organizam. Telo prirodno teži da ih izbaci napolje, zbog čega se javljaju hladan znoj, proliv i povraćanje, a ove pojave obično su praćene temperaturom i drhtavicom. Ako ste sigurni da ste pojeli pokvarenu hranu, uzmite odmah sredstvo za povraćanje, jer se pravovremenim izbacivanjem iz organizma znatno smanjuje negativno dejstvo štetnih agenasa. Pojedine bakterije su izuzetno opasne, zbog čega je pomoć lekara neophodna. Učestali proliv i povrćanje mogu dovesti do dehidratacije organizma, pa se mora piti dovoljno tečnosti, a uglavnom se preporučuju sokovi, čajevi i mlake supe.