MALOLETNIČKE TRUDNOĆE U ZRENJANINU

Prema broju maloletničkih trudnoća, Srbija je u samom vrhu u Evropi, samo u Zrenjaninu u 2017. god. zabeležen je porođaj 21 devojčice mlađe od 18 godina. Po nezvaničnoj proceni broj maloletničkih trudnoća u Srbiji se kreće oko 20 na 1000 maloletnica u toku jedne kalendarske godine. U Zrenjaninu je prisutan negativnan prirodni priraštaj, odnosno broj novorođenih je oko 8 na 1000 stanovnika, a broj umrlih oko 12 na 1000 stanovnika. Lokalna samouprava grada Zrenjanina izdvaja značajna novčana sredstva za podizanje nataliteta i lečenje steriliteta, ali problem predstavlja i sve veći broj neželjenih maloletničkih trudnoća.

dr Dragan Ilić

“Devojčice danas, za razliku od njihovih ženskih predaka, ranije ulaze u pubertet, uglavnom oko 9-10 godine života, zbog bolje ishrane i uopšte boljih uslova života. Prva menstruacija nastaje oko 11-12 godine i prvi menstrualni ciklusi su uglavnom anovulatorni. Oko 13-14 godine menstralni ciklusi postaju redovni, praćeni su redovnim ovulacijama i u slučaju ranog nezaštićenog seksualnog odnosa devojčice vrlo lako mogu da zatrudne. To nikako ne znači da je devojčica spremna za trudnoću i porođaj. Kompletno sazrevanje hormonskog, koštano-zglobnog sistema, naročito karlice, unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa devojčice kao i emocijonalna i psihološka zrelost završava se u proseku tek oko 18-19 godine života”, kaže dr Dragan Ilić, načelnik Službe za zaštitu žene Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov”

Maloletnička trudnoća spada u visokorizične trudnoće, predstavlja veliki psihofizički stres za nezreli organizam. Problem za prekid takvih trudnoća je i to što se one uglavnom kasno dijagnostikuju, od 10-14 nedelje gestacije kada je rizik od prekida i komplikacija veliki. Oko 90% maloletničkih trudnoća se završi namernim abortusom, dok 10% želi da zadrži trudnoću. Rane komplikacije namernog prekida trudnoće su: krvarenje, anemija, infekcija, sepsa i smrt zbog komplikacija pri prekidu trudnoće, koja predstavlja vodeći uzrok smrtnosti u populaciji devojčica od 16-19 godina. Kasne komplikacije namernog prekida trudnoće su sterilitet, vanmaterična trudnoća, hronični bolovi u maloj karlici, problemi da se kasnije u životu iznese željena trudnoća do kraja zbog slabosti grlića materice, preteći abortus i prevremeni porođaj. Svakako je vrlo značajno i ono što se fizički ne vidi, emocijonalno traumatično iskustvo praćeno osećajem krivice, povlačenjem u sebe i konačno depresija. Maloletnice koje se odluče da zadrže trudnoću, oko 60% njih je u maloletničkoj bračnoj i vanbračnoj zajednici i uglavnom su loše socioekonomske situacije što predstavlja dodatni socijalni problem. One su izložene velikom riziku od spontanog abortusa, prevremenog porođaja, češćim komplikacijama u toku porođaja zbog povrede nezrelog porođajnog puta, krvarenja, infekcije i sepse koja se može završiti i smrtnim ishodom. Takođe značajne su i kasne komplikacije porođaja sterilitet, poremećaj statike polnih organa i mokraćne bešike i psihički sters, strah od roditelja, sredine i spremnosti na roditeljstvo.

“Postavlja se logično pitanje šta je uzrok takvoj pojavi? Glavni razlog verovatno leži u lošoj informisanosti adolescenata o reproduktivnom zdravlju i prevenciji seksualno transmisivnih bolesti. Adolescenti su izloženi ogromnom nekritičnom pritisku od strane medija, interneta, društvenih mreža, TV – a, novina u kojima se sve više neguje kult fizičke lepote i seksualnosti, ali se vrlo malo pažnje posvećuje prevenciji i očuvanju reproduktivnog zdravlja. Fiziološka granica prve menstruacije je pomerena ka ranijem uzrastu u odnosu na period od pre 100 godina. Loš socioekonomski status takođe je značajan faktor. Rešenja za ovakav problem su sistemska. Na prvom mestu je porodica kao osnovna ćelija društva, razgovor sa decom od najranijih dana o seksualnosti na način koje dete može da razume. Obrazovanje je možda i najznačajnija karika u lancu, uvođenje seksualnog vaspitanja u niže razrede osnovne škole. Uključiti masovna sredstva javne komunikacije u sistem očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja. Organizovanje savetovališta za mlade pri domovima zdravlja, koje postoji u DZ Zrenjanin. Pedijatriska savetovanja, kao i poseta ginekologu pre prvog stupanja u seksualni odnos, kako bi adolescentkinje neposredno od stručnih lica dobile sve neophodne informacije o mogućim načinima kontracepcije kao i prevenciji seksulano transmisivnih bolesti”, ističe dr Ilić

Na pitanje kada treba stupiti u prvi seksualni kontakt, ne postoji precizan odgovor, ali svakako to ne treba da bude pre 16 godine života. Najbolje vreme je ono kada mlada osoba proceni da je zrela za to prvo seksualno iskustvo. Ginekolozi su tu da joj ukažu na moguće posledice i komplikacije ranog stupanja u seksualne odnose kako bi njena odluka bila što ispravnija.