Вагинални секрет је течност коју луче жлезде вагиналне слузокоже и грлића материце и има важну функцију у одржавању хигијене гениталних органа жене. Вагиналним секретом се избацују мртве ћелије и бактерије из гениталних органа, чиме се одржава чистоћа вагине и спречава настанак инфекција. Нормалан вагинални секрет је прозиран или бео, без непријатног мириса. Повећана количина секрета, поготову са промењеним изгледом и мирисом, често је показатељ инфекције и захтева додатне анализе, преглед и лечење. Постоји шест група вагиналног секрета.
I група је вагинални секрет који се јавља код девојчица. Нормални вагинални секрет је прозирани беличаст, без мириса. Ово је нормалан вагинални секрет и не захтева никакву терапију.
II група је вагинални секрет код сексуално активних жена. Ово, такође, спада у групу нормалног секрета и не захтева никакву терапију.
III група вагиналног секрета је најчешћи патолошки налаз код сексуално активних жена. У ову групу секрета улази више узрочника вагиналних инфекција – бактерије. Најчешћи узрочници су микроорганизми који су део нормалне флоре вагине и црева (ешерихија коли, стрептококе, стафилококе, коли бацили, ентерококус, анаеробне бактерије), али које доминирају у односу на добре бактерије (лацтобациле) које су у нормалним условима доминатне и штите вагиналну слузницу од инфекције. У одређеним ситуацијама (пад имунитета, хронична обољења, употреба неких лекова, стрес…) долази до повећања концентрације лоших бактерија наспрам добрих бактерија. Секрет је доста измењен, беличасте или жућкасте боје, са врло непријатним мирисом који подсећа на мирис покварене рибе, често је праћен и осећајем вагиналног свраба. Инфекција често пролази и без тегоба, али се мора лечити локалним медикаментима. Довољна је тераија само женског партнера.
IV група вагиналног секрета – изолована је бактерија Неиссериа гоноррхоеае. Инфекција гонококом (гонореја) је до појаве антибиотика била врло честа инфекција код жена и мушкараца, сада спада у врло ретке. Знаци инфекције су гнојави, густ секрет из вагине, са црвеном и отеченом слузницом. У овом сличају захтева се лечење оба партнера.
V група вагиналног секрета – изолован је паразит Трицхомонас вагиналис. Сектер има промењену боју, структуру и мирис – врло је обилан, зелено-жућкасте боје, пенушав, врло непријатног мириса. Јавља се и инфекција уринарног система, са сврабом и пецкањем приликом мокрења. Ова инфекција се такође лечи антибиотицима, оба партнера.
VI група вагиналног секрета – изолована је гљивица Цандида. Она изазива најчешћу инфекцију код сексуално активних жена. Кандида је нормлан становник вагине и црева, али у одређеним ситуацијама као што су пад имунитета, трудноћа, употреба антибиотика, менопауза, менструација, дијабетес – долази до повећања услова за раст и размножавање гљивице, при чему се повећава њен број. Ова инфекција лечи се антимикотицима, адекватним препаратима за интимну хигијену, препоручује се дијета са што мање свих врста шећера.