Пројекат Дома здравља „Др Бошко Вребалов“ Зрењанин
„БОЉЕ ПРЕВЕНЦИЈА, НЕГО ИНТЕРВЕНЦИЈА“
Рак грлића материце, у Србији, је четврти најчешћи карцином код жена после карцинома дојке, дебелог црева и плућа. У развијеним земљама света, захваљујући одлично организованом скринингу, обољевање и умирање од овог карцинома је десетоструко смањено у односу на неразвијене земље, где је карцином грлића материце водећи узрок умирања жена. У целом свету сваких 2 минута умире једна жена од карцинома грлића материце, око 270.000 жена на годишњем нивоу. Већина умрлих жена, око 90%, је из неразвијених земаља света које немају организован скрининг преглед!
Рак грлића настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се нека ћелија грлића материце, услед инфекције са високоонкогеним хуманим папилома вирусом (ХПВ-ом) промени и почне да се неконтролисано умножава.
Основни узрочних настанка карцинома грлића материце је 15-так типова високоонкогених ХПВ вируса, најчешће су то ХПВ тип 16 и 18. У патохистолошком материјалу карцинома грлића материце, вирусна ДНК, је нађена у 99.7% анализираних узорака. Онкогени ХПВ вирус је неопходан, али не и довољан разлог настанка рака грлића материце.
ХПВ се преноси сексуалним контактом и контактом коже на кожу. Процењено је да око 75% сексуално активних жена током живота буде изложено или инфицирано ХПВ-ом, од тог броја 50% жена ће бити инфицирано високоонкогеним ХПВ вирусом. Заступљеност ХПВ инфекције је највиша, у просеку 20%, код жена млађих од 25 година, учесталост онкогених ХПВ инфекција износи око 5% код жена старости од 25 до 55 године живота. Број нових инфекција опада са годинама живота, али ризик од дуготрајне инфекције се повећава због природног слабљења имунитета. Већина инфекција, преко 80%, протиче без икаквих симптома и спонтано се повлаче без икакве терапије до две године. Код мањег броја жена, које имају слабији имунитет и додатне факторе ризика, дуготрајна инфекција са онкогеним ХПВ типовима, која траје више година, је удружена са готово свим случајевима рака грлића материце и многим случајевима рака вулве, вагине и аналне регије.
Треба напоменути још једном да инфекција са онкогеним ХПВ-ом јесте неопходана за развој рака грлића материце, али не и довољна. Велика већина ХПВ инфекција које нису удружене са додатним факторима ризика не доводе до рака.
Удружени фактори ризика за инфекцију са ХПВ-ом и настанак карцинома грлића су:
- Рано ступање у полне-сексуалне односе
- Честа промена сексуалних партнера
- Број сексуалних партнера током живота
- Некоришћење кондома при односима са новим или непознатим партнером
- Друге сексуално преносиве болести, гениталне брадавице – кондиломи
- Дуготрајна употреба оралних контрацептива
- Пушење
- Наследна и стечена имунодефицијенција (ХИВ – СИДА)
Премалигне промене на грлићу материце (ЦИН – цервикална интраепителна неоплазија) изазиване високоонкогеним ХПВ-ом, веома споро прерастају у рак грлића материце, потребно је некада и више од 10 година да би прерасле у карцином грлића. Премалигне промене на грлићу материце не дају никакве сипотоме, пацијенткиња се осећа здраво, једино се редовним превентивним гинеколошким прегледом и ПАП брисом могу открити.
Раним откривањем премалигних промене на грлићу материце и њиховим адекватним лечењем смањује се ризик од настанка инвазивног карцинома грлића, што је главни разлог због чега жене треба да се одазову на позив за СКРИНИНГ преглед обољења грлића материце – узимање и анализа ПАП-а бриса.