PROTIV PREDRASUDA O STARENJU
Međunarodni dan starijih osoba obeležava se 1. oktobra. Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starijima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starijim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija.
Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanim za starenje i starije osobe i promoviše pozitivna slika starenja kroz primere dobre prakse.
Najčešći stereotipi se odnose na:
Stereotip 1. Stari ljudi su oni „čije vreme je prošlo”
Stereotip 2. Stariji ljudi su bespomoćni
Stereotip 3. Stari ljudi će postati senilni
Stereotip 4. Starije žene su manje vredne od mlađih žena
Stereotip 5. Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu
Starenje stanovništva predstavlja jednu od najvećih društvenih transformacija. Ubrzo će svet imati više starih ljudi nego dece i veoma starih osoba će biti više nego ikada ranije.
Republika Srbija sa prosečnom starošću stanovnika od 41,6 godina (2011) jedna je od najstarijih zemalja u svetu. Procenat osoba preko 65 godina će iznositi najmanje 22% do 2030. godine, što je skoro jedan na četiri stanovnika. Stanovništvo Srbije je sve starije. Osnovna odlika starosno-polne strukture stanovništva Republike Srbije danas je brojčana dominacija muškaraca kod mladog stanovništva, odnosno dominantnost žena kod sredovečnog i starog stanovništva. „Najstariji” je region Južne i Istočne Srbije, gde je čak 25% stanovništva starije od 60 godina
Novi izazovi koji prate demografske promene
- Očekuje se u budućnosti povećana zastupljenost starih, hronično obolelih i funkcionalno zavisnih osoba. Naime, stare osobe najčešće obolevaju od hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, rak i šećerna bolest. Osim toga, stare osobe često imaju više zdravstvenih problema istovremeno.
- Takođe, broj osoba koji živi sa invaliditetom je u porastu zbog starenja stanovništva. Naime, skoro 65% svih osoba sa poremećajima vida su uzrasta 50 i više godina. Ova starosna grupa čini oko 20% svetske populacije.
- Na globalnom nivou, mnoge stare osobe su pod rizikom od različitih oblika lošeg i nehumanog odnosa prema njima. Skoro 4–6% populacije starih u razvijenim zemljama iskusilo je neki oblik maltretiranja kod kuće. Nasilno ponašanje u institucijama uključuje primenu fizičke sile, lišavanje dostojanstva starih (na primer ostavljajući ih u neurednoj odeći) i namerno neobezbeđivanje neophodne nege (razvoj dekubitusa, na primer). Loše postupanje sa starim osobama može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugoročnih psiholoških posledica.
- Rizik od demencije naglo raste sa povećanjem godina starosti. Procenjuje se da 25–30% osoba uzrasta 85 ili više godina ima određeni stepen smanjenja kognitivnih funkcija.
- Mnogi veoma stari ljudi gube sposobnost da samostalno žive zbog ograničene pokretljivosti, psihološke ili moralne slabosti ili drugih fizičkih problema. Mnogima je potreban neki oblik dugoročne nege, što uključuje negu u staračkom domu, gerontodomaćice, pomoć u kući, brigu lokalne zajednice i duži boravak u bolnici.
- U kriznim situacijama stari su posebno osetljivi. Naime, oni često ne mogu da pobegnu ili da putuju na dugim relacijama i mogu biti ostavljeni i prepušteni sami sebi.
Redovan program rada Polivalentne patronažne službe Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin podrazumeva kućne posete starijim licima jednom godišnje. Prilikom posete osobama starijim od 65 godina patronažna sestra procenjuje zdravstveno stanje, psihosocijalno funkcionisanje, uslove života i faktore rizika za zdravlje, uključujući i rizik njihovog zanemarivanja i zlostavljanja. Patronažna sestra u radu sa starijim licima od 65 godina ukazuje na zdrav i pravilan način života, što je veoma značajno za osobe u tom periodu života.
U toku 2016. godine posetili smo 4678 lica starijih od 65 godina. Rad patronožne sestre podrazumeva rad u lokalnoj zajednici – mesnim zajednicama i klubovima za odrasla i stara lica. Individualni razgovori i merenje krvnog pritiska na različitim lokacijama olakšava dostupnost podataka i veći broj poseta ovoj populaciji.
U okviru obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba u Gerontološkom klubu, 4. oktobra, patronažna sestra će meriti krvni pritisak i određivati vrednosti šećera u krvi, a biće i održano predavanje za članove kluba na temu “ Povišen krvni pritisak i posledice“ Za članove kluba istog dana organizovan je i čas fizičke aktivnost u starijem dobu. Vežbe su prilagođene godinama, polu i funkcionalnoj sposobnosti.