Pored štetnog delovanja na ogranizam pušača, duvanski dim ima vrlo nepovoljan uticaj na zdravlje nepušača koji borave u zadimljenoj prostoriji. Pri nevoljnom udisanju duvanskog dima dolazi do sekundarnog, pasivnog pušenja. Sekundarni dim ima veću koncentraciju štetnih sastojaka od dima koji uvlači pušač. On sadrži mešavinu otrovnih hemikalija koje se dovode u vezu sa bolestima.
Usled pasivnog pušenja nastaju brojne bolesti među kojima su akutna infekcija disajnih organa, astma, rak pluća. Pasivno pušenje izaziva kašalj, kijanje, pečenje, crvenilo i suzenje očiju, nadražaj u nosu, u grlu, teškoće sa disanjem i glavobolju.
Pasivno pušenje je dodatni rizik za decu, koja su posebno osetljiva. Izloženost pasivnom pušenju tokom trudnoće povećava se rizik od rađanja deteta sa malom težinom.
Ako majka pre dojenja puši, dete će manje i lošije spavati i ranije se buditi. Nikotin iz cigareta prenosi se majčinim mlekom na dete i menja njegove navike spavanja. Pasivno pušenje povećava rizik od sindroma iznenadne smrti ako se izloženost javlja tokom trudnoće ili nakon porođaja. Deca koja žive s pušačima imaju veću verovatnoću da razviju infekcije srednjeg uha i infekciju donjeg respiratornog trakta.
Žene koje ne puše ali žive ili rade s osobama koje puše, izložene su 27% većem riziku od raka dojke i imaju dvaput više izgleda za razvijanje raka grlića materice.
Možete smanjiti ili eliminisati izloženosti pasivnom pušenju. Nemojte dozvoliti pušenje u svom domu. Ako članovi porodice ili gosti žele pušiti, zamolite ih da izađu. Nemojte se oslanjati na klima uređaj ili otvoren prozor. Duvanski dim se zadržava u prostoriji, u tepihu, mebl – štofu, zavesama, zidovima, na nameštaju i svim predmetima koji se nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo.
Posledice ovog je da su nepušači izloženi štetnim sastojcima duvanskog dima čak i ako u takvoj prostoriji, u trenutku njihovog boravka u njoj, niko ne puši!