ШТА ЈЕ ХУМАНИ ПАПИЛОМА ВИРУС

ХПВ је најчешћа полно преносива болест. Познато је више од 170 типова ХПВ-а од чега је већина безопасна за здравље. Инвфекције са ХПВ вирусом су обично без икаквих симптома. Процена је да ће се око 70%  сексуално активних жена заразити неком врстом овог вируса током свог живота.

ХПВ се дели на оне са израженим онкогеним потенцијалом и на мање или нискоонкогене. Већина заражених овим вирусом спонатно оздрави (избаци вирус из организма) у период од 6-12 месеци без икаквог лечења. Имуни систем неких жена (10%-15%) није у могућности да се избори са вирусом дуже од две године и код њих се повећава ризик за настанак рака грлића материце. Трајна (упорна) инфекција са онкогеним ХПВ типом је неопходан чинилац за настанак рака грлића материце, али не и довољан.

Нискоонгонени ХПВ вируси имају мали онкогени потенцијал да изазову карцином, они изазивају бенигне гениталне брадавице. Код нас су најчешће то ХПВ тип 6 и 11. Инфекција са овим типовима манифестује се у облику гениталних брадавица (шиљати кондиломи) првенствено на спољним гениталијама оба пола, а могу се наћи и на другим деловима тела (усна дупља, кожа…). Ако је број кондилома мали, особа је без тегоба или осећа умерен свраб. У случају већег броја кондилома,  када су груписани и велики, могуће је крварење и бактеријска инфекција, тада су кондиломи и болни.

Постоји око 15-так високоонкогених типова ХПВ, код нас су најзаступљенији 16, 18 и они су одговорни за преко 70% случајева рака грлића материце. За настанак карцинома грлића материце је неопходно присуство ХПВ-а. Карцином се развија искључиво под утицајем ХПВ-а, али присуство ХПВ не мора увек условити и појаву карцинома за то су потребни и додатни фактори.  Додатни фактори који утичу да ХПВ инфекција изазове премалигне и малигне промене на грлићу су:

  • Пушење, алкохол, хемиотерапеутици.
  • “Слаб” имуни систем, ХИВ-СИДА, стање након трансплатације органа.
  • Рано ступање у сексуалне односе.
  • Лоша хигијена полних органа, полни односи током менструалног циклуса.
  • Промискуитетно понашање – честа промена партнера
  • Сиромаштво, лоша исхрана, стрес

Високоонкогени ХПВ типови осим што најчешће изазивају карцином грлића материце могу такође да буду узрочник карцинома ануса, вагине, спољних мушких и женских гениталија, уста и грла.

Најбоља мера примарне превенције инфекције ХПВ-ом је примена вакцинације у циљу спречавања ХПВ инфекције. Најбоља мера секундарне превенције је скрининг у циљу раног откривања, дијагнозе и лечења ХПВ удружених преканцерозних лезија. Организовани скрининг је тренутно ЈЕДИНИ  успешни метод за откривање преканцерозних лезија и рака грлића материце. Светска здравствена организација је 2009 подржала увођење ХПВ вакцинације као додатне методе превенције рака грлића материце. У нашој земљи су регистроване двовалентна и четворовалентна вакцина против ХПВ. Препорука је да се деца вакцинишу пре ступања у сексуалне односе, односно пре него што дођу у додир са ХПВ вирусом. Студије које су рађене и које су у току показују да је вакцина безбедна и да даје добру заштиту. Вакцина превенира рак грлића материце, преканцерозна стања и кондиломе изазване типовима 6,11,16 и 18. У нашој земљи ваквинација против ХПВ-а још увек није уврштена у обавезну имунизацију деце. У земљама са ОПТИМАЛНИМ СКРИНИНГ програмом, као што су Аустралија, САД, Шведска, Немачка, Данска, додатак вакцинације на постојећи добро организован скрининг би могао да додатно да смањи учесталост од рака грлића материце и значајно умањи број абнормалних резултата који захтевају лечење за 94%. У случајевима примене вакцинације веома је важно да се настави са редовним скрининг прегледима. ВАКЦИНАЦИЈА НЕ ИСКЉУЧУЈЕ ПОТРЕБУ ЗА РЕДОВНИМ СКРИНИНГ ПРЕГЛЕДИМА !

Скрининг прегледом и раним откривањем премалигних промене на грлићу материце,   адекватним лечењем, смањује се ризик од настанка инвазивног карцинома грлића. То је главни разлог због чега жене треба да се одазову на позив за СКРИНИНГ преглед обољења грлића материце – узимање и анализа ПАП-а бриса.

Scroll to Top