Фондација за отворено друштво из Лондона, Канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији и Министарство здравља заједнички су подржале пројекат Ране интервенције у Србији као и могућност и изазове за развој Националног систена ране интервенције.
Према проценама стручњака, у Србији, сваке године око 60.000 деце узраста до 6 година има потребу за подршком кроз услуге ране интервенције. За породице деце са тешкоћама и сметњама у развоју, сваки тренутак је важан. Правовременим укључивањем у програм раних интервенција, код више од 70% деце са развојним ризицима развој бива нормализован, док је дугорочна подршка потребна је за око 20% деце.
Ипак, услуге подршке нису довољно координисане међу стручњацима и установама, не пружају породицама и деци свеобухватну рану подршку у периоду који је најважнији за дете па родитељи обилазе установе и стручњаке, трагајући за најбољом подршком. Зато су УНИЦЕФ и Министарство здравља покренули програм подршке здравственом систему да, у сарадњи са образовним и системом социјалне заштите, унапреди постојеће услуге подршке деци раног узраста са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицама. Подршку ће пружати Тимови за породично оријентисане ране интервенције при развојним саветовалиштима домова здравља, на окружном нивоу, у чијем саставу су и чланови предшколских установа и центара за социјални рад.
Дом здравља „Др Бошко Вребалов“ укључен је у овај пројекат преко Развојног саветовалишта Службе за заштиту деце и омладине. Запослени су прошли кроз бројна предавања и обуке оранизоване од стране Канцеларије УНИЦЕФ-а и Министарства здравља. Уз помоћ локалне самоуправе опремљена је и просторија намењена Раним интервенцијама.
Услуге у оквиру овог пројекта намењене су деци од рођење до треће године а могу се пружати и деци до поласка у основну школу. Просторија су опремљене великим бројем едукативих играчака у пријатном окружењу за децу и породицу.
Наш циљ да се што пре препознају деца којима је потребна подршка у развоју и ради на функционалним вештинама, самосталности и односу са другима у окружењу. Таквим приступом секундарне сметне у развоју могу се спречити или барем довести на најмању меру. Циљ је да дете у потпуности буде оспособљено за функционисање у друштву и постављање основа за инклузивно образовање и целоживотно учење.