NEKA ZDRAVA ISHRANA POSTANE PRAVO, A NE PRIVILEGIJA

NEKA ZDRAVA ISHRANA POSTANE PRAVO, A NE PRIVILEGIJA

Pod sloganom “Neka zdrava ishrana postane pravo, a ne privilegija”, 14. novembra obeležen je Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Obeležavamo ga i u našoj zemlji, i koristimo posebnu priliku da se skrene pažnja i interesovanje javnosti pre svega na mogućnost primarne prevencije ove bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je najučestalija bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina bolest). To je kompleksno oboljenje u čijoj se osnovi nalazi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina i koje je najpoznatije po stalno povišenim vrednostima šećera (glukoze) u krvi. Smatra se da oko 150 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti koja je u zapadnim, ekonomski razvijenim državama glavni uzrok slepila, uzrok polovine amputacija nogu i od svih osoba na dijalizi četvrtina boluje od šećerne bolesti. Neposredni uzrok smrti obolelih od šećerne bolesti je u više od polovine slučajeva bolest srca i krvnih sudova, odnosno srčani ili moždani udar.

Šećerna bolest je hronična i progresivna, kao i komplikacije koje se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom kontrolom bolesti. Osnovna podela je na tip I ili inzulin zavisni koji se javlja pre 35 godine života i tip II koji ne mora obavezno da se leči inzulinom i najčešće se javlja posle 40 godine. Najznačajniji simptomi ove su: povišen nivo šećera u krvi, šećer u mokraći, povećano izlučivanje mokraće, noćno mokrenj), pojačan osećaj žeđi, poječan osećaj gladi, gubitak u telesnoj težini, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža (povremeno osećaj svraba)  i ponekad crvenilo lica.

Lečenje šećerne bolesti podrazumeva obavezno određeni režim ishrane, doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost a prema potrebi i u zavisnosti od tipa uključuju se  lekovi ili inzulin. Uspešne i trajne regulacije ove bolesti nema bez odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima (ishrane, fizičke aktivnosti i odmora). Šećerna bolest, kao uostalom i mnoge druge bolesti, traži veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara i bolesnika.

U fokusu kampanje Svetskog dana dijabetesa i ove godine je podizanje svesti o značaju zdravog stila života, posebno zdrave ishrane, u prevenciji dijabetesa i njegovih komplikacija. Ono što epidemiju dijabetesa čini posebno pretećom jeste veliki ekonomski teret koji dijabetes nameće obolelim osobama, njihovim porodicama, zdravstvenom sistemu i čitavom društvu. Samo dijabetes odgovoran je za 11 odsto ukupnih troškova u zdravstvu, uglavnom namenjenih lečenju njegovih brojnih, ozbiljnih komplikacija.

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima. Prema podacima Registra za dijabetes Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji približno 710.000 odraslih osoba ima dijabetes, 8,1 odsto odraslog stanovništva zna za svoju šećernu bolest, dok 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne leči se.

U Savetovalištu za dijabet, zrenjaninskog Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” rad sa pacijentima obavlja se kroz redovne preglede i razgovore ili kroz rad u malim grupama (od 3 do 7 pacijenata). Organizovan je i rad u grupama ili individualno sa pacijentima koji se prevode na insulinsku terapiju u cilju što boljeg savlađivanja tehnike ove terapije.