PRVA POMOĆ KAO PRVA KARIKA U SPAŠAVANJU ŽIVOTA
Povodom obeležavanja Svetskog dana prve pomoći, 11. septembra, Služba Hitne medicinske pomoći zrenjaninskog Doma zdravlja zajedno sa učenicima Medicinske škole iz Zrenjanina organizovali su praktični čas na kojem su se učenici upoznali sa načinom prijema i trijažom poziva u dispečerskom centru, kao i sa medicinskom opremom i aparatima koje koriste ekipe Hitne medicinske pomoći u sanitetskim vozilima tokom zbrinjavanja životno ugroženih osoba.
“Služba hitne medicinske pomoći Zrenjanin izražava zahvalnost našem direktoru Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” mr Miodragu Subiću koji sve osmislio i dozvolio da se po prvi put nešto ovako lepo i korisno vidi i nauči u Hitnoj medicinskoj pomoći i direktorki Sanji Necin koja je omogućila učenicima Medicinske škole da prisustvuju, upoznaju i praktično nauče prve korake osnovne životne potpore i kardio-pulmonalne reanimacije. Ovom prilikom Služba hitne medicinske pomoći želi da jednim vidom vršnjačke edukacije ojača prvu kariku u lancu spašavanja života povređenih i obolelih”, rekla je dr Milana Vidović, načelnica Službe hitne medicinske pomoći.
U cilju „kupovine vremena“ učenici su upoznati sa prvim merama tokom samog zbrinjavanja koje im je demonstrirala lekarska ekipa Hitne medisinske pomoći. Te prve mere će oni moći da primene u stvarnom životu i pokažu u svom okruženju a sve u cilju ojačavanja prve karike u lancu spašavanja životno ugroženih osoba, jer ta prva karika jeste prva pomoć. Druga karika u lancu je stručna medicinska pomoć na terenu a tek treća karika je bolnica. Što je jača svaka karika u lancu to je i sam lanac čvršći.
“Našoj Hitnoj medicinskoj pomoći od momenta prijema poziva dispečera do dolaska ekipe na mesto akcidenta treba u proseku oko 10 minuta. A do najudaljenijih naseljenih mesta, druge po površini Opštine u Srbiji, treba i 25 minuta. Zbog toga je od izuzetnog značaja adekvatna inicijalna – prva pomoć, pogotovo kod osoba koje su bez svesti, disanja, rada srca ili kod velikih povreda i krvarenja. Ljudski mozak koji je bez cirkulacije a samim tim i bez kiseonika trpi ozbiljne posledice već nakon prvog minuta a kamoili nakon 10 ili više minuta. Ako se osobi kojoj je neophodna stručna medicinska pomoć ne ukažu edekvatne mere prve pomoći u prvim minutima tada ekipa Hitne medicinske pomoći po dolasku na mesto akcidenta i pored opreme za reanimaciju, održavanje vitalnih funkcija i svog znanja, veštine i iskustva vrlo često nije u stanju da na bilo kakav način pomogne toj osobi”, istakao je Goran Putić, glavni tehničar Službe hitne medicinske pomoći.
Dom zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ namerava da nastavi kontinuiranu saradnju sa Medicinskom školom kako bi buduće zdravstvene radnike ne samo kroz teoriju već i kroz praksu pripremio za sve izazove koji ih čekaju u budućem radu.
Ovogodišnja tema Svetskog dana prve pomoći glasi: „Nezgode u kući – kako postupiti i pružiti prvu pomoć?“