SVETSKI DAN BUBREGA – 13. MART
Svetski dan bubrega obeležava se 13. marta na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta
Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.
Simptomi i znaci hronične bubrežne bolesti
Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu oblest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere
- Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
- Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
- Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
- Otok (testasti, generalizovani)
- Povišen krvni pritisak (Bubrežnog porekla)
Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
- Budite fizički aktivni!
- Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
- Kontrolišite krvni pritisak!
- Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
- Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
- Prestanite da pušite!
- Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
- Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega
- Imate li povišeni krvni pritisak?
- Imate li šećernu bolest?
- Imate li prekomernu telesnu težinu?
- Imate li više od 65 godina?
- Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
- Da li ste malokrvni?
- Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.